Због специфичних временских прилика, ове године постоји ризик од појаве афлатоксина на кукурузу, упозорила је Прогнозно-извештајна служба (ПИС). На парцелама, где је могуће, препоручује се наводњавање усева, јер оно смањује могућност пуцања зрна.
Стручњаци наводе да се на подручју Србије усеви меркантилног кукуруза налазе у различитим фазама развоја зрна. Напомињу да ове сезоне постоји опасност од гљиве из рода аспергилус на клиповима кукуруза, које у повољним условима могу да синтетишу афлатоксине.
– Гљиве из овог рода у нашим условима су најчешће складишни патогени. Међутим, у условима дугих периода са високим температурама и без падавина, од оплодње до бербе кукуруза, могу да га инфицирају и у пољским условима али само кроз већ створене отворе и ране на клипу и зрну – наводи се у саопштењу ПИС-а.
Стручњаци објашњавају да је неколико разлога због којих тренутно постоји ризик од појаве афлатоксина. Поред одсуства падавина у јулу је регистровано и до 25 тропских дана, односно оних са максималном дневном температуром вишом од 30 степени. Због оваквих услова у производњи долази до пуцања зрна кукуруза и стварају се повољни услови за насељавање гљива проузроковача плесни.
Уз то се најављује и наставак тренда изузетно високих температура који ће, и даље, неповољно утицати на стање усева на парцелама и веома погодовати развоју ових гљива. Оптимални услови за развој гљива из рода аспергилус су температуре око 33,7 степени и одсуство падавина.
Тренутно је, додају, регистровано и неколико врста инсеката у усевима кукуруза који својом исхраном отварају пут за насељавање гљива. Ратарима се саветује да покушају да смање ризик тако што ће применити хемијско сузбијање инсеката сада када је кључни моменат за то. На парцелама, где је могуће, препоручује се наводњавање усева јер оно смањује могућност пуцања зрна, па тако и услове за инфекцију клипова.
Србија је највећи проблем с афлатоксином у кукурузу (и млеку) имала током изразито сушне 2012. Према тадашњем извештају удружења „Жита Србије”, наредна економска година завршена је са извозом од свега 500.000 тона, што је било пет пута мање од претходних неколико сезона. Стручњаци су тада проценили да је више од 50 одсто кукуруза било контаминирано афлатоксином, иначе изузетно опасном канцерогеном материјом чији су остаци у храни ограничени прописима.
Србија је у укупном прошлогодишњем извозу аграра од око 4,2 милијарде долара од кукуруза приходовала више од 600 милиона. Да ли ћемо, као један од десет највећих светских извозника те житарице, успети да поновимо приносе и последњи извозни резултат још је неизвесно и очигледно зависи од многих фактора.
Портал „Агроклуб” објавио је да је сушни период лоше утицао на кукуруз, али да је велика количина падавина у неколико дана успела мало да опорави биљке. Стручњак са Института за ратарство и повртарство Нови Сад, Горан Бекавац оценио је да је киша закаснила, посебно у појединим крајевима.
– Биљке су већ биле у лошем стању у тим пределима. Нису добро изгледале, биле су скраћеног пораста у Срему и Банату. Онда смо имали падавине које су користиле за оне хибриде сејане касније и за све оне који нису прошли генеративну фазу – објаснио је Бекавац.
Рекао је да ће недавне кише којих је било 100 литара у Војводини утицати на формирање озбиљног приноса. Они где је кукуруз цветао крајем јуна и почетком јула, осетиће у правом смислу тај екстремно врућ период и колико је био суров. Како је нагласио, тешко је поредити ову годину са 2012. коју је обележила веома дуга суша када смо имали бескишни период од 45 дана, али су температуре сада више.
– Температура која је виша за два степена у односу на оптималну, погубније делује на принос него ако немамо 20 милиметара падавина. Све изнад 35 степени не одговара кукурузу – оптимум је од 25 до 33 степена. То ремети физиолошке процесе и утиче на принос – објаснио је Бекавац за тај портал.