Илегална миграција је у порасту, а према речима главног саветника мађарског премијера за унутрашњу безбедност, одговор Европске уније није ефикасно појачао безбедност, већ само настоји да управља таласом миграција.
Ђерђ Баконди је истакао да се реализује циљ „Сорошевог плана”, који подразумева годишњи пријем и дистрибуцију милион илегалних имиграната међу европским земљама. Само прошле године поднето је више од милион захтева за азил, истиче он.
Баконди је приметио значајан заостатак и загушење на балканској рути, са доласцима миграната из земаља попут Индије, Пакистана, Бангладеша, Авганистана, Ирана и однедавно из Африке. Осим расподеле миграната на основу квота, Европски парламент (ЕП) је донио закон којим ће заштитити невладине организације које помажу мигрантима од кривичне одговорности, чак и ако добију надокнаду. Он је критиковао овај потез, тврдећи да подрива владавину права.
Главни саветник је истакао да поједине земље не чекају на промену одговора ЕУ и навео споразум између Италије и Албаније, у коме се се не прихватају захтеви за азил за оне који су пресретнути или спасени у водама изван италијанских.
Истичући терористичку претњу из 2015. године, Баконди је нагласио безбедносни ризик који представља прилив неидентификованих младића у Европу, наглашавајући потребу за приступом фокусираним на безбедност, уместо на социјални моменат. Он је упозорио да се мигранти радикализују, посебно у земљама са значајним муслиманским становништвом.
Говорећи о претњи коју коју представља неконтролисани прилив илегалних миграната, Баконди је изразио наду да ће се нова већина у Европском парламенту након избора за ЕП 2024. поново фокусирати на безбедност спољних граница.
Он је нешто раније, за државну телевизију М1 изјавио да су велике кријумчарске банде пребациле своје операције на босанско-хрватску границу. Ова промена се, како је рекао, може приписати ефикасном чувању мађарске границе од стране полиције и успешном функционисању граничне баријере.
"Ефикасна контрола граница је преусмерила кретање миграната ка Босни и Херцеговини и Хрватској, узрокујући значајно повећање мигрантске активности у тим областима. То је утицало да суседне земље - Словенија, Аустрија и Италија предузму мере заштите", рекао је он.
Споменуо је и пораст броја несрећа на бродским рутама како се време побољшава, што за последицу има више смртних случајева у поређењу са претходном годином. Он је пораст броја миграната овог пролећа приписао и одлукама Европског парламента у вези са Пактом о миграцијама. Изразио је забринутост због ужурбане израде прописа, за које сматра да крше њихова правила за спровођење.
Он сматра да је ова журба вођена политичким разлозима, са жељом да се обезбеди усвајање одлука пре потенцијалних промена у саставу Европског парламента.