Демограф Горан Пенев изјавио је данас да би ове године разлика између броја умрлих и живорођених у Србији могла да премаши 60.000. По њему, колико би се остварила предвиђања о даљем повећању морталитета уз истовремено смањење наталитета, реално је очекивати да у 2021. години негативан природни прираштај поново достигне рекордан ниво.
Републички завод за статистику (РЗС) саопштио је да је током јануара 2021. године у Србији умрло 10.417 особа, а 4.550 је живорођених беба. Према званичним подацима РЗС-а, у односу на јануар 2020. године, умрлих је више за 1.711 особа, односно 19,7 одсто, док је број живорођених мањи за 602, односно 11,7 одсто, преноси Бета.
Током 2020. године у Србији је, према званичним подацима, број умрлих за 53.261 већи од броја рођених. Умрло је 114.954 особа, а биле су 61.693 живорођене бебе. У односу на 2019. годину, број умрлих је прошле године повећан за 13,9 одсто, а број рођених је мањи за 2,8 одсто. Почетком марта навршава се годину дана од када је у Србији званично регистрован први случај заражавања новим вирусом ковид-19. Од тада је број заражених достигао 450.000, а број умрлих 4.400.
Демограф Пенев каже да је након годину дана, потпуно очигледно да је далеко крај епидемије, па је још рано за „комплексно” сагледавање ефеката ковида-19 на становништво Србије: „Ипак, многе демографске последице су и сада врло видљиве, и не могу се свести само на кретање морталитета и морбидитета, већ и на фертилитет, миграције, па самим тим и промене укупног становништва земље”, рекао је Пенев.
Навео је да је у Србији, по званичним подацима, до 25. фебруара 2021. од ковида-19 умрло 4.400 лица. У периоду март 2020. – јануар 2021, број смртних случајева од ковида-19 износио је тачно 4.000, или 3,7 одсто укупног броја умрлих у истом раздобљу.
„Укупна смртност је са готово 110.000 умрлих, за 16.300 или за 18 одсто већа него у раздобљу март 2019 – јануар 2020. Ако се посматра цела 2020. година, број умрлих је износио 115.000, што је највећи годишњи број преминулих од завршетка Другог светског рата”, истакао је демограф.
Пенев наглашава да је дошло до наглог повећања укупног броја умрлих у последња три месеца (новембар 2020 - јануар 2021), за 51 одсто у односу на исти период пре 12 месеци (новембар 2019 – јануар 2020).
„Повећање смртности било је највеће у децембру прошле године. У том месецу је умрло више од 17.000 лица, што је за 97 одсто више него у истом месецу претходне године, и уједно представља апсолутно највећи месечни број умрлих у последњих 70 година. Нажалост, значајно повећење смртности, настављено је и у јануару ове године”, рекао је Пенев.
По најновијим подацима Републичког завода за статистику, број умрлих је прошлог месеца био за петину већи него истог месеца 2020. године, непосредно пре евидентирања првих заражавања коронавирусом: „Иако се не располаже коначним подацима о смртности по старости и полу, као врло реалне се могу сматрати прелиминарне процене демографа да је просечни животни век становника Србије у доба короне смањен за око 1,5 година (са 75,9 у 2019. на 74,4 године у 2020) и тако сведен на ниво од пре десет година”, рекао је демограф.
Оценио је да се повећање броја умрлих за више од 20.000 не односи само на оболеле од ковида-19, већ првенствено на умрле од осталих узрока:„Фокусираност система јавног здравља на борбу са епидемијом, мањак лекара и осталог медицинског особља која би се бавила лечењем нековид пацијената, одлагање операција и редовних терапија осталих оболелих лица, а првенствено хроничних болесника, само су неки од разлога што је 2020. године у Србији дошло до великог повећања укупног броја умрлих”, објаснио је Пенев.
Врло је вероватно да ће индиректне последице епидемије ковида-19, додао је демограф, утицати на погоршање здравственог стања целокупног становништва и изазвати наставак тренда повећања броја умрлих и у 2021. години.
„Расположиви подаци о наталитету употпуњују неповољну слику о природном кретању становништва Србије у 2020 години. Са укупно 61.700 живорођења, она се издваја као година с најмањим годишњим бројем живорођене деце у последњих 120 година, тј. од далеке 1900. године”, рекао је Пенев.
Обзиром да се само за децу рођену у новембру и децембру може рећи да су зачета у доба короне, Пенев сматра да ће рађања у 2021. години бити још малобројнија, можда чак и испод 60.000: „На основаност такве претпоставке упућује и податак да је у јануару рођено свега 4.550 деце, или за 12 одсто мање него годину дана раније”, рекао је.
На питање Бете шта су, осим пандемије ковида-19, разлози за све већи негативан природни прираштај, Пенев је навео неповољније економске прилике у земљи, повећану општу неизвесност изазвану пандемијом, смањене могућности државе да у потпуности оствари мере предвиђене постојећом стратегијом подстицања рађања.
„Не треба занемарити ни утицај који ће свакако имати драстично смањење броја склопљених бракова у 2020. години”, закључио је Пенев.