„Направила сам фото-документацију о Сантову. Сликала сам улице, табле, старе зграде, куће где су некада становали Срби или још увек тамо живе. Урадила сам снимке и српских крстова и крсних знамења”, каже Биљана Сабо, награђена на конкурсу који су расписали Самоуправа Срба у Мађарској и Српски институт.
На наградни конкурс за сакупљање српске језичке завичајно-историјске и етнолошке грађе у Мађарској, који су прошле године расписали Самоуправа Срба у Мађарској и Српски институт при Земаљској српској самоуправи, свој конкурсни рад са Вељком Круљом, студентом у Будимпешти, поднела је и Биљана Сабо, сарадница Канцеларије Самоуправе Срба у Мађарској. Она је приредила фото-документацију српских објеката и забележила српске и двојезичне мађарско-српске натписе у Сантову.
Жири у саставу: др Младена Прелић, етнолог при Етнолошком институту САНУ, др Владан Јовановић, лингвиста при Институту српског језика САНУ, као и етнолог Софија Каплан, сарадник Српског института при ССМ, овај истраживачки пројекат наградили су трећим местом, па је то био повод да разговор поведемо са коауторком Биљаном Сабо.
- Први пут сам учествовала у једном оваквом конкурсу и предала рад. Нисам се уопште надала пласману, циљ ми је био да се опробам и испробам како ће успети моје истраживање. Водила сам се мишљу да ћу успут добити речи подршке, коментаре, савете, на који начин да спроведем своје замисли, шта ми ваља чинити на путу напретка. Морам рећи да сам од многих добила позитивне импулсе, инструкције и то ми је пуно значило. Када саберемо све, пре свега, да сам освојила треће место, заиста сам захвална свима који су подржали мој, односно наш рад. Хвала и жирију који је наградио истраживачки пројекат „Фотодокументовање непокретног српског материјалног наслеђа и српских натписа у Сантову” – каже Биљана.
Наслов пројекта је веома сликовит и вишезначан. Шта конкретно обухвата ваш рад?
- Направила сам фото-додокументацију о Сантову. Сликала сам улице, табле, старе зграде, куће где су некада становали Срби или још увек тамо живе. Урадила сам снимке и српских крстова и крсних знамења. Могла сам да направим милион слика; наиме, свака табла у Сантову написана је на три језика - мађарском, хрватском и српском, што доказује да у овом бачванском насељу Мађари, Хрвати и Срби чувају своје наслеђе, било да се ради о културном, језичком, верском, као и о свим другим драгоценостима, којима располажу поменуте националне и етничке мањине у овом бачванском насељу.
Хоће ли након овог рада уследити даља истраживања?
- Да, у плану ми је да наставим рад. У томе ме подржава и Пера Ластић, директор Српског института при земаљској српској самоуправи, који ме је саветовао да наставим са фотографисањем. Наиме, ти моји снимци своје место наћи ће у архиву поменутог института. Иако сам направила доста снимака, наравно, има и таквих ствари које у првом маху нисам усликала, али свакако, радићу на томе да употпуним своју фото-документацију. Овде бих истакла и то да сам урадила доста слика гробова, надгробних споменика, којих има веома лепих на сантовачком гробљу. Многе красе старе слике, што, на пример, у Будимпешти или неким другим местима нисам уочила. Оно што је мене фасцинирало, јесте да су многе особе, чије су слике уклесане у споменике, усликане у ношњама, што је, ипак, специфично за Сантово.
Зашто сте се определили баш за Сантово?
- Моји су из Сантова и оно је непрестано у мом срцу. Иако живим у Будимпешти, пре бих рекла да сам из Сантвова, тј. да сам Сантовкиња.
Поред Сантова, да ли размишљате да обухвате још нека насеља где живе Срби?
- Размишљала сам о томе. Међутим, најпре желим да завршим оно што сам започела, везано за Сантово. Постоје многе старе књиге о селу, а волела бих потражити и оне Србе, потенцијалне саговорнике, који би могли да поделе са мном многобројне податке, информације, везане за српску прошлост и садашњост. Нажалост, све је мање Срба, поготово из редова старије генерације, и зато ми је жеља да снимим са њима све што је драгоцено и трајно. Јер, Сантово и Сантовчани су у мом срцу.
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.