Генерал-потпуковник Габор Боронди, који је прошле недеље предложен за начелника Генералштаба Оружаних снага Мађарске, рекао је у излагању пред Парламентарним одбором за одбрану да ће његов главни циљ бити „ментална обнова Оружаних снага и успостављање армије која ће бити оперативна унутар НАТО-а“.
Након излагања у пред Парламентарним одбором, Боронди је изразио захвалност на именовању, рекавши да то сматра „задатком и одговорношћу сада, када се води рат поред граница Мађарске и када због тога мађарске оружане снаге треба да се унапреде и трансформишу у војску која је способна да делује у оквиру НАТО-а".
Боронди је рекао да ће имати много посла, али да је тим са којим сарађује добар и да су официри квалитетно обучени. Такође је истакао важност приближавања војске младима и њиховог придобијања за војни позив.
"Мађарска и остали суседи Украјине су у стању непосредне ратне опасности, што би требало да утиче на убрзану обуку наших Оружаних снага. Оне су, иначе, добро припремљен, обучен и опремљен део НАТО-а, а следећи корак је стварање снага које су у стању да изврше значајан утицај на оперативном и стратешком нивоу", рекао је Боронди.
Он очекује да добровољни резервисти играју важну улогу у заштити регионалних стратешких тачака и пресецању логистичких линија евентуалног непријатеља: "Тај задатак захтева флексибилан приступ, који користи „флексибилне јединице локалних патриота, који штите места у којима живе. Борбена обука и стратешко извиђање су кључне области. Истовремено, нуклеарно одвраћање мора бити поново уведено у војно образовање. Логистика се мора развити тако да може да опслужи борбене јединице", рекао је Боронди.
Боронди је права особа за унапређење војних способности са тактичког на оперативни ниво, рекао је министар одбране Криштоф Салај-Бобровницки у изјави медијима након Борондијевог излагања пред Парламентарним одбором, додајући да и он и влада очекују дуготрајан рат у Украјини.
"Мађарска влада залаже се за прекид ватре и мир, али земља, у војном смислу, мора бити спремна за дуготрајан сукоб на источној граници Европе. Оружане снаге Мађарске морају да буду спремне за то", рекао је министар и додао да је у складу са принципом „имати праве људе на правом месту, у право време“ предложио да Боронди води армију од тактичког ка оперативном нивоу.
Према његовим речима, Оружане снаге Мађарске, као део НАТО-а, морају бити обучене да употребе своју нову опрему, развију нове борбене процедуре, као и нову организациону културу на свом путу ка вишем степену борбене готовости. Министар одбране је захвалио Ромулусу Русину-Сендију, који је прошле недеље разрешен дужности начелника Генералштаба Оружаних снага Мађарске, рекавши да је он "повео армију правим путем у последње две године".
Исто тако, истакао је Борондијеву „изузетну војну каријеру", напоменувши да је служио као заменик начелника Генералштаба и представљао Мађарску у НАТО-у. То, како је рекао, значи да Боронди има "најдубље и најсавременије знање и одличне односе са одбрамбеним савезом".
Елод Новак из опозиционе странке Наша домовина, критиковао је мађарско учешће у страним мисијама као „учествовање у америчкој окупацији“ и рекао да новац потрошен тамо треба да се утроши на повећање плата воника у Мађарској. Он је такође приметио да је, упркос плану за повећање броја војника, у армији недавно разрешен дужности велики број војних лица у оквиру „програма подмлађивања“.
„Ово је прво повећање особља које је почело масовним отпуштањима“, рекао је он, сугеришући да је главнокомандујући Ромулус Русин-Сенди разрешен дужности из сличних разлога.
Одговарајући на Новаково питање, министар одбране Криштоф Салај-Бобровницки, рекао је да је Русин-Сенди разрешен дужности „због тога што су Оружане снаге прешле са тактичког на оперативни начин деловања”.
Лајош Коша, шеф Парламентарног одбора за одбрану, рекао је да је то тело подржало Борондијево именовање за начелника Генералштаба са оса гласова "за" и једним уздржаним.