Шефица ЕУ Урсула фон дер Лајен изнела је у среду визију проширене Европске уније која би укључивала Украјину , док је Мађарска је виђена као потенцијална препрека.
Земље ЕУ треба да одлуче у децембру да ли да дозволе Украјини да отпочне преговоре о придруживању - потез који би захтевао једногласну подршку свих 27 земаља у блоку. Председница Европске комисије фон дер Лајен рекла је Европском парламенту да је Украјина већ направила „велике кораке“ откако је прошле године проглашена кандидатом за чланство, али земље кандидати морају да испуне низ политичких и економских критеријума да би започеле преговоре о чланству – и морају да испуне строже услове у погледу демократије, владавине права и економских стандарда – пре него што заиста могу да се придруже ЕУ.
Европска комисија је у јуну саопштила да је Кијев завршио два од седам корака на путу ка преговорима, али да мора учинити више на реформи судова, борби против корупције и прања новца, обуздавању олигарха и побољшању третмана мањина. Дипломате и званичници ЕУ кажу да ће Француска и Немачка, вероватно подржати почетак преговора ако Комисија да позитивну процену. Извештај се очекује у октобру, али би могао бити одложен до новембра, кажу званичници.
Међутим, Мађарска ће бити тврђи орах за Кијев, кажу дипломате и званичници, посебно када је у питању третман етничких Мађара у Украјини. „За Украјину је највећа препрека Мађарска и дискусија око националних мањина“, рекао је високи дипломата ЕУ под условом да остане анониман, уз напомену да ће то политички бити најважнија препрека, преноси Ројтерс.
Мађарски премијер Виктор Орбан негује добре односе са Москвом и више пута се сукобљавао са Кијевом, највише око права етничких Мађара да се образују на свом матерњем језику, након што је Украјина усвојила закон о ограничавању употребе мањинских језика у 2017. школе.
Будимпешта се такође сукобила са Кијевом због укључивања мађарске ОТП банку на украјинску црну листу компанија оптужених за финансијску подршку рату у Русији – оптужба коју и мађарска влада и банка негирају.