Брисел покренуо нови правни поступак против Мађарске

Европска комисија покренула је још један у низу правних поступака против Мађарске, овога пута под оптужбом за кршење закона у области јавних набавки. Та мера, објављена у среду, резултат је забринутости Брисела у вези са усклађеношћу мађарског законодавства са прописима ЕУ који регулишу процесе јавних набавки, саопштено је у седишту ЕУ.

Према угледном економском листу ХВГ, суштински проблем је мађарски закон који се односи на државне грађевинске пројекте, а који захтева од власти да користе само једну специфичну врсту преговарачког поступка у случајевима обухваћеним законом. Према мишљењу ЕК, то је у супротности са Директивом о јавним набавкама ЕУ, која предвиђа подједнак третман привредних субјеката и слободу наручилаца да изаберу поступак који им највише одговара.

Комисија тврди да ограничавањем на једну врсту преговарачког поступка мађарски закон лишава слободе избора уговорне стране. У оквиру поступка за повреду закона, ЕК је упутила писмо мађарској влади о покретању формалног правног поступка. Мађарске власти сада имају рок од два месеца да удовоље захтевима Брисела, а уколико договор не буде постигнут, случај може да се заврши финансијским кажњавањем Будимпеште.

Након најаве мађарске владе да ће се у јавности појавити медијски садржаји финансирани из Украјине, који компримитују премијера Виктора Орбана, на интернету је објављен документарни филм о наводним сумњивим пословним подухватима појединих чланова његове породице. Филм је до сада видело неколико милиона људи, а снимљен је у продукцији информативне куће Директ 36.

Аутори су детаљно описали наводно енормно богаћење премијеровог зета Иштвана Тиборца, власника фирме која је у последње време постала власник великог броја некретнина у Мађарској и земљама региона. Наводи се да се он на листи најбогатијих Мађара нашао захваљујући спорним уговорима о јавним набавкама, за које су инспектори Европске уније утврдили да су нерегуларни.

Иначе, најновији прекршајни поступак администрације у Бриселу није прва таква мера против владе у Будимпешти. ЕК је прошле године предузела мере против Мађарске и Пољске, јер нису у потпуности транспоновале регулативу тржишта електричне енергије. Поред тога, Мађарска се, заједно са шест других држава чланица, суочава са могућим правним поступком и казнама због неспровођења Директиве о ненаплативим кредитима.

Брисел је крајем прошле године покренуо још један прекршајни поступак против Мађарске и то због неадекватног надзора над безбедношћу цивилног ваздухопловства. Европска комисија позвала је Будимпешту да обезбеди адекватну контролу и појача безбедност цивилних летова у свом ваздушном простору.

Комисија сматра да Мађарска не испуњава захтеве наведене у Уредби о техничким захтевима и административним процедурама за ваздушне операције и да није успела да покаже да има довољан број квалификованог особља које ће адекватно надзирати сертификоване оператере и проверавати њихову међусобну усклађеност. У одлуци се наводи да није успостављен снажан систем управљања „који би укључивао дефинисане политике, процедуре и јасну организациону структуру, што би осигурало усклађеност са уредбом ЕУ“.

Поред тога, упозорено је да Мађарска није обезбедила да сертификоване организације испуне неопходне услове пре издавања сертификата, одобрења или овлашћења. Такође јој недостају ефикасни програми надзора, укључујући редовне ревизије и инспекције, када је реч о праћењу активности сертификованих организација.

ЕК је запретила да ће, уколико влада у Будимпешти не исправи ове недостатке у одређеном року и о томе не обавести Брисел, бити суочена са могућим финансијским казнама.

Аеродром у Будимпешти је, иначе, после две деценије од недавно поново у домаћим рукама. Након дугих преговора, држава је преузела 80% удела у партнерству са француским оператером Винчи Аирпортс, који сада у власништву има преосталих 20%. Укупна цена трансакције износила је 3,1 милијарду евра, од чега је 1,44 милијарде обезбеђено од рефинансираних кредита. Куповина је делимично финансирана продајом имовине у државном власништву, укључујући уделе у појединим банкама и телекомуникацијским компанијама.

Министар економског развоја Мартон Нађ објаснио је да ће држава деловати као финансијски и стратешки инвеститор, препуштајући пословање аеродрома Винчију, који управља са више од 70 ваздушних лука широм света. Партнерство има за циљ да усмери развој аеродрома у регионалног и глобалног лидера, рекао је Нађ.