Жужа Хегедуш, главна саветница мађарског премијера Виктора Орбана, поднела је оставку пошто је он изјавио да Мађари не треба да буду "народ мешовите расе". Бурна реакција стигла је и пре неколико дана из Брисела поводом усвајања "декларације о другачијој Eвропској унији" у Мађарском парламенту.
Хегедушева је, у писму упућеном мађарском недељнику "Хвг", навела да иако не верује да је Орбан расиста, коментари које је дао у суботу су се "претворили у отворено расистички говор": "Не знам како нисте приметили да своју претходну антимигрантску реторику и антиевропејство претварате у чист нацистички текст достојан Гебелса. Међутим, овога пута то не могу превидети, без обзира на наше пријатељство које траје скоро 20 година", истакла је она.
Орбан негира овакве оптужбе, окривљујући медије за лажно преношење његових коментара. У писму у којем је одговорио на оставку Хегедушеве, рекао је да његова влада заузима приступ "нулте толеранције" према антисемитизму и расизму: "Не можете ме озбиљно оптужити за расизам после 20 година заједничког рада", рекао је Орбан.
Мађарски премијер одржао је спорни говор, који је пренео и Глас Пеште, одржао током свог годишњег обраћања на Летњем универзитету у Румунији. У њему је тврдио да је "запад подељен на два дела", тврдећи да "земље у којима се мешају европски и неевропски људи више нису нације".
"Ми (Мађари) нисмо мешана раса и не желимо да постанемо мешана раса", додао је он, изазвавши негативне реакције на међународном нивоу. Међународни комитет Аушвица саопштио је да је "ужаснут" коментарима и позвао ЕУ да се дистанцира од "таквих расистичких призвука". Румунски посланик у Европском парламенту Алин Митужа назвао је говор "опасним", док је Kаталин Чех, европосланица из мађарске опозиционе партије Моментум, рекла да Орбанове речи "показују праве боје (његовог) режима".
Хегедушева је одговорила на Орбаново писмо, рекавши да су јој његови коментари неприхватљиви, јер их је дао у званичном својству премијера Мађарске. Она је рекла да би чак и најмањи наговештај расне дискриминације могао на крају прерасти у трагедије попут холокауста.
"Тај ужас се могао догодити само зато што је превише људи ћутало када се рађала она врста мржње која је била темељ на ком су нацисти градили нови поредак", рекла је она.
"Унија је у дубокој кризи, а њена демократија у ћорсокаку", пише у резолуцији коју је прошле недеље усвојио мађарски парламент, а на предлог владе Виктора Орбана. Између осталог, позива да се парламентима држава чланица омогући да ставе вето на сваки закон предложен на нивоу Уније. Даље, да се умање овлашћења ЕП, да европосланике делегирају национални парламенти.
"Није могуће очекивати у овом тренутку и сулуда је идеја да резолуција мађарског парламента може да покрене редефиницију ЕУ, пре свега оно што се њом тражи – смањење ингеренције ЕП – то просто није реално, међутим Орбану је битно и због унутрашњополитичке ситуације да покаже да хомогенизује своје људе", каже Миша Ђурковић са Института за европске студије.
А Орбанова иницијатива долази у време када Брисел Мађарској блокира милијарде евра кредита и бесповратних средстава за опоравак од ковида, уз образложење, да тамошња десничарска влада не поштује владавину права и да се не бори довољно против корупције. Овог месеца је Комисија тужила Будимпешту европском суду због закона који крши ЛГБТ права и притиска на медије.
"Пре ове резолуције стекао се утисак да влада Мађарске чини пар корака уназад, међутим са доношењем ове резолуције не би се могао стећи утисак да Мађарска планира да буде флексибилнија и кооперативнија унутар ЕУ. Ми, у ствари, имамо један процес поделе унутар ЕУ", каже Јелица Минић из Европског покрета у Србији.
Европска унија ће, наводи Минићева, морати да нађе начина да управља тим различитим интересима унутар ЕУ, и то није први пут, каже, само сада се то одиграва у ситуацији када имамо рат на границама Уније. Више реакција изазвала је Орбанова критика стратегије Запада према рату у Украјини. Предлаже хитне мировне преговоре и то директно између Русије и Сједињених Држава. Уместо четири стуба, међу којима су наоружавање Украјине и санкције Русији, Европу види са четири пробушене гуме. Европске владе падају као домине, каже, као последица погрешног приступа.
"Осим у Италији, где постоји блага врста политичке кризе, нигде у осталим државама не постоји никаква озбиљнија политичка криза. Он је оспорио саме темеље елемената на којима је базиран одговор Запада по питању Русије и довео у питање опредељење Бајденове администрације да услед више слања оружја очекује да ће рат брже да се заврши, а заправо све више људи гине", каже Милош Николић, председник ЛИБЕК-а.
У јавности, у медијима и изјавама неких посланика ЕП, више се реагује на говор премијера Орбана у којем су се, како наводе, чули расистички ставови, као и да је поделио критике свима од Западне Европе до САД и Украјине, осим Русије и Кине, каже Душан Гајић, дописник РТС-а из Брисела.
Миша Ђурковић каже да се Мађарска нашла на удару зато што је Орбан покушавао да задржи неку врсту неутралне позиције: "Мађарска осуђује, оно што је евидентно – јако велике проблеме у којима се Европа данас налази због тако радикалне позиције према Русији", каже Ђурковић.
Уз то, Виктор Орбан се суочава са можда највећим економским изазовима од уласка у Унију. Само је форинта у односу на евро од јануара ослабила за готово 50 одсто.