Војводина је од свих европских регија последња по пошумљености, са нешто мање од седам процената укупне површине, а чак 14 општина нема ни један одсто шумовите територије. Зацртани циљ је 14 процената Војводине под шумом, односно још око 150.000 хектара земљишта. Међутим, тренутни интензитет пошумљавања толико је мали да би нам за достизање тог циља требало неколико векова. Примера ради, од 2014. до 2017. године пошумљено је тек 509 хектара.
Готово 100 милиона динара покрајинска власт доделила је ове недеље учесницима на конкурсу за пошумљавање нових површина, а из буџета за шуме у исте сврхе издвојено је још 50 милиона динара. Толико новца потрошиће се и за поправљање оштећених шума. На тај начин ће 150 хектара деградираних шума бити потпуно обновљено – казао је покрајински секретар за шумарство Иван Божић. Да ли је то довољно? Ни близу, кажу стручњаци.
Док креатори еколошке политике све више говоре о подизању нових шума, извештај Државне ревизорске институције показује да је ситуација у пракси обратна: у Србији је од 2015. до 2019. забележен пад у оснивању нових шума за око 40 одсто. Прецизније – док је 2015. засађено 992 хектара, четири године касније пошумљено је тек 614 хектара.
Иначе, Србији фали нешто више од 900.000 хектара шуме како би достигла 41 проценат, колико је према Закону о просторном плану неопходно за оптималну шумовитост. Иако је као рок наведена 2050, овим темпом пошумљавања планирано ће се достићи за 1.500 година.
Који су разлози довели до пада, као и на друга питања „Политике” у вези с тим, у Министарству пољопривреде нису нам одговорили. Према извештају ДРИ, републички Буџетски фонд за шуме од 2017. до 2019. издвајао је по 750 милиона динара за унапређење стања шума, а од те своте за садњу искоришћено је 76 милиона динара. Тачније, 11 одсто укупног износа.
Декан Шумарског факултета проф. др Ратко Ристић више пута је упозоравао да за овај подухват треба издвојити више новца, као и да је „актуелни интензитет пошумљавања неприхватљиво мали”.
– Све што се до сада издвајало и садило недовољно је. За жељене резултате потребно нам је 60 милиона евра и да се годишње подиже 30.000 хектара нове шуме – каже проф. др Ристић и додаје да је један од кључних непријатеља неконтролисана урбанизација.
Он похвале упућује шумарима: годишњи прираст шума износи пет милиона кубика. Извештај ДРИ примећује и да с падом пошумљавања истовремено расте планска сеча шума, да је лоша комуникација с локалним самоуправама будући да је у периоду ревизије само осам одсто њих доставило Управи за шуме извештај о трошењу средстава. Уз све ово, још увек нису донета планска документа ни акциони планови за развој шумарства, нити је израђен јединствен информациони систем како би се пратило стање шумарског фонда. Када би овај систем могао да заживи, још једно је од питања на које нам надлежни у Министарству пољопривреде нису дали одговор.