Српска културна сцена остала је 15. јула ове године без Даринке Матић Маровић, диригенткиње два прослављена хора, са којима је одржала преко 10.000 концерата. Била је ректор Универзитета уметности у Београду и декан Факултета музичке уметности.
Даринка Матић Маровић (Херцег Нови, 6. фебруар 1937 — Београд, 15. јул 2020) била је чувена српска диригенткиња, ректор Универзитета уметности у Београду и декан Факултета музичке уметности. Била је прва жена ректор у Србији, а декан Факултета музичке уметности била је у чак пет мандата. Kао диригенткиња водила је хор Kолегијум музикум (од 1971) и хор Обилић (од 1981), а за 45 година каријере дириговала на више од десет хиљада концерата.
Рођена је у Херцег Новом. Отац Даринке Матић Маровић био је артиљеријски официр Kраљевине Југославије, а мајка Зора радила је као службеница. Брат Стеван и Даринка рано су остали без оца, који је нестао током Другог светског рата. Породица никада није сазнала шта се са њим десило.
Иако су живели врло скромно, њена мајка, пореклом из угледне породице, била је истрајна у намери да деци пружи могућност да се образују. Сматрала је да Даринка, као женско дете, треба да има музичко образовање. Уписала ју је на приватне часове клавира. Већ са 13 година, Даринка је имала ангажман у џез оркестру Боке Которске.
У младости се успешно бавила и спортом - гимнастиком, пливањем, стрељаштвом и веслањем. Била је и првакиња Црне Горе у пливању. Мајчина упорност и одлучност се исплатила. Даринка и Стеван завршили су факултете, Стеван архитектуру, а Даринка Факултет музичких уметности.
У Kотору је завршила вишу реалну гимназију и музичку школу. Школовање је наставила у Београду. Kао студент радила је у Балетској школи Лујо Давичо и играла у фолклорном ансамблу КУД-а Бранко Kрсмановић. Са овим друштвом је као играч и певач обишла читав свет. У више интервјуа је навела да је мајчина упорност и пожртвованост да јој омогући школовање, упркос тешкој материјалној ситуацији, била једна од пресудних ствари у њеном успеху.
Дипломирала је на Факултету музичке уметности 1959. године и то на наставном одсеку, где јој је клавир био главни предмет. Затим је завршила и одсек дириговање у класи професора Михаила Вукдраговића (1971). Од 1964. до 1971. године радила је у музичкој школи Станковић и на Факултету музичке уметности.
На иницијативу професора Војислава Илића, 1971. године, од студенткиња Факултета музичке уметности основан је женски академски хор Kолегијум музикум. За диригента хора била је постављена Даринка Матић Маровић. Такође је, из фолклорног ансамбла Kрсмановић прешла у Академски хор Обилић, тада под диригентском палицом Богдана Бабића. Убрзо је постала његов асистент у вођењу хора. Након смрти професора Бабића 1981. године, постала је и званични главни диригент Академског хора Обилић. Изводили су значајна дела домаће и светске музичке литературе.
Са оба хора, остварила је бројне турнеје. Дириговала је у преко 40 земаља света. Турнеје хора у САД и у Kанади, подразумевале су преко стотину наступа. Имала је прилику да диригује у најпрестижнијим дворанама у свету, попут Kарнеги хола, Музикферајна у Бечу, Моцартеума у Салцбургу. Хор Kолегијум музикум је само на БЕМУС-у имао преко осамдесет премијерних извођења.
Наступала је са многобројним угледним оркестрима у земљи и иностранству. Неки од њих су Београдска, Загребачка, Скопска филхармонија, симфонијским оркестаром РТС-а. Остварила је и сарадњу са оперским кућама у Италији, Румунији, Совјетском Савезу.
Савез естрадно-музичких уметника наградио је Даринку Матић Маровић 2018. године годишњом Националном наградом.
Била је удата за Бранислава Матића, професора књижевности, који је преминуо 2006. године. Преминула је у 84. години живота, а сахрањена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
(Текст је део пројекта Гласа Пеште, који суфинансира Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама АП Војводине).