Будимпешта већ дуги низ година има двојаку репутацију: с једне стране важи за туристички центар познат по својој архитектури, термалним купатилима и ноћном животу, док је са друге стране центар порно индустрије у Европи, што је за многе изненађење.
Како примећује лист Сан, који излази на енглеском језику, накн пада комунизма, мађарска престоница је привукла порнографску продукцију због повољних економских услова, као што су ниски порези и приступачне ренте. Ова индустрија је посебно процветала у Будимпешти, привлачећи актере из света да снимају на различитим локацијама, укључујући резиденције, паркове, па чак и средства јавног превоза.
Будимпешта је сада домаћин специјализованих клиника за сексуално здравље и пружа јединствене смештајне капацитете са надзорним камерама за присутне клијенте. Како примећује лист, "традиционални терени за проналажење талената за 'забаву за одрасле' померили су се из источне Европе и укључили велики број британских и осталих западних актера, делимично под утицајем платформи као што је ОнлиФанс. У Великој Британији, значајан део конзумиране порнографије потиче из САД-а или Европе, а посебно из центара за снимање попут Будимпеште или Прага.
Женски модели који се у тим филмовима појављују обично добијају око 1.000 фунти по сцени, а мушкарци између 600 и 800 фунти. Међутим, проналажење поузданих мушких актера је изазов због потешкоћа у реализацији. Да би привукле "таленте", агенције прибегавају разлучитим новотаријама, са новим подстицајима у циљу да понуде буду привлачније. Агенција ЈулМоделс, на пример, даје девојкама могућност да бесплатно бораве у њиховој „кући модела“, под условом да се њихове дневне активности преносе уживо фановима. Овај аранжман, сличан ријалити телевизији, не налаже никакве сексуалне радње; гледаоцима је довољно да девојке у кући једноставно живе својим свакодневним животом.
Ветеранка будимпештанске порно филмске сцене, британка Ава Кокс, размишљајући о својој деценијској каријери, каже да је у почетку била неприпремљена, али се брзо прилагодила захтевима порно индустрије. Упркос томе што је један од најплаћенијих актера у Великој Британији, она је снимила "само" 60 сцена и наглашава да је разлог томе "интензитет сваког продукцијског дана".
Она каже и да владају заблуе о лакоћи тог посла, као и погрешно схватање да су извођачи увек сексуално активни, и ван камере. Такође је споменула изазове дугих сати чекања на сету и притисак да се све изведе по режији продуцената.
Режисер Дан Леал, који се преселио у Будимпешту 2016. након дугогодишњег рада у Сједињеним Државама, цени "обиље међународних талената" у граду, што му омогућава да буде селективан у одабиру модела Будимпешта је, каже он, средиште индустрије филмова за одрасле и привлачи и актере из целог света, укључујући и Британце.