Европска унија још увек ускраћује Мађарској право на коришћење неколико милијарди евра средстава из заједничког ЕУ буџета, јер је забринута за владавину права у тој земљи. Још увек, међутим, није сасвим јасно да ли је мађарска влада вољна да испоштује сваки од захтева званичног Брисела.
Док надлежни министар Тибор Наврачић тврси да су тражене промене при крају и верује да ће Мађарска ускоро добити буџетска средства која јој припадају, у Бриселу нема назнака да би се тако нешто могло догодити.
Мађарска практично мора да промени многе сегменте своје унутрашње политике, како би их довела у склад са биселским критеријумима владавине права. У супротном, ЕУ ће на неодређено време замрзнути средства на која би та држава иначе имала право.
Портал Индекс верује да је још дуг пут до пристизања новца из фондова ЕУ у мађарски буџет. Познаваоци ситуације у Бриселу који кажу осим владавини права, Мађари морају да се посвете измене и других питања, као што су академска независност или одређени делови закона о заштити деце. ЕУ је укупно замрзла преко 21 милијарду евра средстава на која би Мађарска имала право између 2021-2027.
Према очекивању Брисела, влада Мађарске ће морати најпре да приступи променама у 17 области, ако жели новац из ЕУ фондова у свом буџету. Реч је, поред осталог, о оснивању Агенције за борбу против корупције, јачању антикорупцијског оквира, већој транспарентности у коришћењу фондова ЕУ и изменама прописа у области јавних набавки. Од мађарске владе се посебно захтева да успостави сарадњу са ОЛАФ-ом - Европском канцеларијом за борбу против финансијских превара, имајући у виду да је неколико утицајних појединаца већ осумњичено за финансијске малверзације, али да званична Будимпешта не даје зелено светло за спровођење истраге против њих.
ЕУ је дефинисала ових 17 мера још 18. септембра 2022. године, али је листа захтева у међувремену повећана на 27 ставки. Европску комисију сада највише брине питање независности правосуђа, због чега је блокирано скоро 98 одсто свих кохезионих фондова. Петер Хек, шеф катедре на Правном факултету државног Универзитета ЕЛТЕ, каже да би влада требало да укључи и предлоге Националног савета правосуђа и организација цивилног друштва, попут мађарског огранка Амнести интернешенела. Он такође сматраи да Уставни суд није независно тело. При томе наводи пример садашњег главног тужиоца Петера Полта, за кога каже да је провео седам година у владајућој странци Фидес. Мађарска опозиција и ЕУ раније су критиковали Полтово именовање на ту функцију, због сукоба интереса.
Европска комисија покренула је тзв. механизам владавине права против Мађарске одмах након прошлогодишњих парламентарних избора. Тибор Наврачић, министар регионалног развоја који је задужен да води преговоре са ЕУ, у почетку је био оптимиста, али се испоставило да решење проблема још није на видику.
Крајем 2022. године постигнут је споразум о партнерству између владе у Будимпешти и Брисела. У међувремену, Европски савет је суспендовао 55 одсто оперативних пројеката, односно 6,3 милијарде које су биле намењене Мађарској, због "неиспуњавања хоризонталних критеријума подобности". Услови су се односили пре свега на спровођење реформе правосуђа којом се решава политички сукоб интереса у јавним фондацијама универзитета и измене и допуне неколико закона који нису у складу са Повељом ЕУ о основним правима.
Тибор Наврачић је одржао неколико састанака у Бриселу и више пута изјављивао да ће Мађарска испунити услове до предвиђеног рока, али се то није догодило. У својој последњој изјави, Наврачић је рекао да ће на основу процене Комисије, Европски савет „или затворити или продужити” процедуру владавине права. Портал Портфолио је обавештен да ће се скоро сигурно Евопски савет одлучити за другу опцију, што значи да потпуна обустава плаћања неће бити уклоњена.
Једно од питања посебно значајних за Брисел јесте да ли мађарска влада испуњава одговарајуће услове у области академских слобода, што ће се ускоро поново наћи на дневном реду Европске комисије. Ту се пре свега мисли на захтев да Еразмус програмима не управљају особе које су у сукобу интереса, односно да се осигура да државни службеници не буду чланови управних одбора универзитетских фондација. Ништа мање значајна за Брисел, нису ни питања права ЛГБТ особа и миграната.
Према речима министра Наврачића, тражене измене закона биће представљене Европској комисији следеће недеље, после изгласавања у националном парламенту. Он се нада да би деблокирање фондова ЕУ намењених Мађарској могло да се догоди овог пролећа, пошто верује да ће Брисел бити задовољан реализацијом тражених промена.