Турски председник Тајип Ердоган успео је да уједини Европу. Суочени с покушајем Анкаре да уцени ЕУ пуштањем избеглица на спољне границе Уније које бране Грчка и Бугарска, Европљани су пожурили да помогну Атини и Софији. Европски фронт одбране је, готово преко ноћи, постао јединствен.
Пише: Жарко Ракић
Дошло је, изгледа, опет време јевтине нафте. Највећи произвођачи на свету осетно су повећали своју производњу што је довело до поремећаја на светском тржишту и пада цена. Светски медији су одмах подсетили да овакав потрес на тржишту није забележен од 1991. и америчке војне интервенције у Ираку.
Шта је изазвало жесток судар два највећа произвођача сирове нафте на планети: Саудијске Арабије и Русије? Ријад и Москва посвађали су се на састанку ОПЕК-а око стратегије у експлоатацији нафте јер је Русија одбила захтев пустињске краљевине да се због пандемије вируса корона смањи производња. Одмах после одбијања Москве да прихвати саудијски ултиматум Ријад је осетно повећао производњу што је учинила и Русија. Резултат: цена нафте стрмоглаво је почела да пада.
Данас више нико није у стању да предвиди на којем нивоу ће се овај пад зауставити али потрошачи већ могу да задовољно трљају руке јер је цена за барел нафте већ пала на мање од тридесет долара. За купце још једна одлична вест – нико не очекује да би ово време јевтине нафте могло кратко да потраје.
Аналитичари збивања на светском тржишту нафте сматрају да најновији сукоб између Ријада и Москве није последица искључиво различите процене садашње ситуације на тржишту. Истиче се да је на делу заправо обрачун око главне улоге међу светским нафташима а да у позадини у овој „игри” учествују и САД.У најновијем „рату” Саудијске Арабије и Русије око производње нафте Москва стоји неупоредиво боље. Ријад је државни буџет правио на калкулацији да ће цена нафте бити око 80 долара за барел па је већ на први поглед јасно да краљевина упасти у озбиљне финансијске проблеме.
Русија је, на другој страни, у предности јер је своје државне финансије утемељила на процени да ће барел нафте коштати око 40 долара. Осим тога, сматрају стручњаци Русија има веће финансијске резерве на основу чега се процењује да би Москва овај нафти „рат” са Саудијском Арабијом могла да издржи шест до десет година. Ријад овакав маневарски простор апсолутно нема.
Турски председник Тајип Ердоган успео је да уједини Европу. Суочени с покушајем Анкаре да уцени ЕУ пуштањем избеглица на спољне границе Уније које бране Грчка и Бугарска, Европљани су пожурили да помогну Атини и Софији. Европски фронт одбране је, готово преко ноћи, постао јединствен.
Заборављене су политичке несугласице, бурне расправе о буџету ЕУ, нико више не спомиње квоте за пријем избеглица, ућутале су критике на рачун Виктора Орбана или власти у Пољској. Затурена међу поглављима и стратегијама за преговоре о уласку у ЕУ, у овом фронту је своје место добила и Србија, којој је Ердоган изгледа помогао да на „избегличка врата” уђе у европску породицу.
У првом тренутку учинило се да ће Ердоган, користећи проверену методу махања избегличком „батином” искамчити неки евро од Брисела, коначно се изборити за визну либерализацију и ојачати своје позиције поприлично уздрмане ратном авантуром у Сирији. Први пут после дуже времена ЕУ је, међутим, реаговала готово муњевито. Грчка је добила помоћ за одбрану својих (европских граница): вербалну, финансијску и материјалну.
Најбољи пример бољег европског разумевања је Бугарска. Софија је позитивно одговорила на молбу Грчке и отворена је брана на Марици што је знатно подигло ниво реке. Тиме је, истовремено, ојачана граница са Турском на Марици што додатно одвраћа мигранте од покушаја да насилно уђу у Грчку.
Ердогану је једино остало да појача своју реторику па је тако упоредио оно што се догађа на турско-грчкој граници са нацистичким злочинима. Ове његове речи нису, међутим, узбудиле никога у Бриселу и Атини а тешко је поверовати да у тако нешто верује и сам Ердоган.
Ко још памти име Алана Курдија? Да подсетимо: реч је о трогодишњем сиријском малишану који се 2. септембра 2015. утопио приликом превртања чамца са избеглицама у близини турске обале. Слика мртвог дечачића на плажи у Бодруму је попут муње обишла планету а Алан Курди постао је симбол страдања сиријског народа. Сада је ова трагедија добила и судски епилог. Суд у турском граду Мугла изрекао је драконске казне тројици мушкараца који су осуђени због убиства сиријског малишана. Сваки од осуђених добио је казну од 125 година затвора. Ово је, иначе, друга пресуда због смрти Алана Курдија. Пре четири године два Сиријца осуђена су због шверцовања људи међу којима је био и страдали малишан на казне од четири године и два месеца затвора.
Према подацима УНИЦЕФ-а, организације УН за помоћ деци, од последица рата у Сирији на сваких десет сати погине једно дете. Бројке су трагичне: процењује се да широм света око 415 милиона дечака и девојчица одраста у ратним подручјима. Последњих недеља посебно је драматично у сиријској провинцији Идлиб. Због појачаних ратних дејстава око 900 хиљада људи је кренуло у бег. Чак 60 одсто од овог броја су деца.