Доделом награда и приказивањем остварења „Мадам ди Бари”, који расветљава лик познате љубавнице француског краља Луја Петнаестог, и њихову бурну везу током дела његове владавине, у Смедеревској тврђави завршен је шести „Дунав филм фест”, на коме се такмиче филмови из земаља дунавског слива.
Награда за најбољи филм „Дунавска лађа”, рад академског вајара из Смедерева Власте Филиповића, припала је драми Тоње Нојаброве „Да ли ме волиш” (Украјина, Шведска), у којој је, по оцени жирија, пажљиво одабраним глумачко–редитељским средствима добијена одлична реконструкција једног времена, а све то у емотивној драми о одрастању и краху породице, док у одјеку сведочимо и краху једне земље.
Специјално признање додељено је филму „Нула калорија”, у коме редитељка Џесика Хоснер скреће пажњу на веома важне теме осетљивости младих људи и њихове потребе за блискошћу и заједницом у ери усамљености у којој живимо и у којој нам се стално нуде нове идеологије које ће нас коначно учинити срећним, образложио је жири.
Награду за најбоље глумачко остварење равноправно су поделили хрватски глумац и редитељ Јурај Леротић за улогу у филму „Сигурно мјесто”, који је и режирао и Карина Кимчук, глумица у победничком филму „Да ли ме волиш”.
– У врло личној причи, играјући заправо самога себе, аутор Јурај је, као глумац, сваким кадром дирнуо и подарио публици упечатљиву, снажну, слојевиту улогу. Карина Кимчук, иако веома млада, зрело носи филм и гради улогу бирајући суптилна и аутентична изражајна средства и дочарава нам све слојеве лика, на начин да заиста осећамо њене борбе и емотивне крахове – казала је чланица жирија Јелена Михајловић, глумица и директорка Драме на српском језику Народног позоришта Суботица.
Јурај Леротић, добитник је и награде за најбољи сценарио. Редитељ Зоран Амар, који је, такође, био у жирију, оценио је да је Леротић уз ретко хуман приступ о трагичној теми самоубиства приказао незаустављиви пад и депресију на личан, дубоко доживљен и изванредно снажан начин.
Чешки редитељ Роберт Хлоз за филм „Тачка повратка”, у копродукцији Чешке, Пољске Словачке и Србије, награђен је за најбољу режију. Он је успешно приказао блиску будућност европског града, а прецизном режијом која је квалитетно повезала све важне аспекте сличног израза представио се као зрео режисер, оценио је жири. Примајући награду, српски копродуцент Марко Паљић, захвалио се жирију што је препознао један вансеријски таленат и додао да је аутору то први филм, те да се нада да ће његов успех доспети и до Холивуда.
Хлоз се публици обратио видео-поруком рекавши да је веома почаствован, те да је „Тачка повратка” била дуго путовање које је трајало девет година.
И трећи члан жирија, Ивета Иванова, глумица и редитељка из Бугарске, обратила се публици у Смедереву и поручила да су уживали у свим филмовима и установили да имају многе квалитете у погледу режије, глуме, снимања, сцена, идеја, али да су награде бројчано ограничене.
Шесто издање „Дунав филм феста” затворио је Милорад Милинковић уз приказивање тизера за његов филм „Што се боре мисли моје”, који је режирао и један је од сценариста, а чији биоскопски живот почиње ускоро.
Осим у Смедеревској тврђави, где се одвијао такмичарски програм, део фестивала одигравао се и на платоу код Карађорђевог дуда, Дунавском парку, летњој сцени и биоскопу Центра за културу Смедерево.
Од 22. до 27. августа на овим локацијама приказано је више од 30 играних, документарних и анимираних филмова, премијерно емитоване прве две епизоде домаће серије „Тунел”, а публика је могла да ужива и у разговорима са филмским ствараоцима. У делу пратећег програма промовисана је и књига Саше Радојевића „Српски филм педесете”.
Доделом награда и приказивањем остварења „Мадам ди Бари”, који расветљава лик познате љубавнице француског краља Луја Петнаестог, и њихову бурну везу током дела његове владавине, у Смедеревској тврђави завршен је шести „Дунав филм фест”, на коме се такмиче филмови из земаља дунавског слива.
Награда за најбољи филм „Дунавска лађа”, рад академског вајара из Смедерева Власте Филиповића, припала је драми Тоње Нојаброве „Да ли ме волиш” (Украјина, Шведска), у којој је, по оцени жирија, пажљиво одабраним глумачко–редитељским средствима добијена одлична реконструкција једног времена, а све то у емотивној драми о одрастању и краху породице, док у одјеку сведочимо и краху једне земље.
Специјално признање додељено је филму „Нула калорија”, у коме редитељка Џесика Хоснер скреће пажњу на веома важне теме осетљивости младих људи и њихове потребе за блискошћу и заједницом у ери усамљености у којој живимо и у којој нам се стално нуде нове идеологије које ће нас коначно учинити срећним, образложио је жири.
Награду за најбоље глумачко остварење равноправно су поделили хрватски глумац и редитељ Јурај Леротић за улогу у филму „Сигурно мјесто”, који је и режирао и Карина Кимчук, глумица у победничком филму „Да ли ме волиш”.
– У врло личној причи, играјући заправо самога себе, аутор Јурај је, као глумац, сваким кадром дирнуо и подарио публици упечатљиву, снажну, слојевиту улогу. Карина Кимчук, иако веома млада, зрело носи филм и гради улогу бирајући суптилна и аутентична изражајна средства и дочарава нам све слојеве лика, на начин да заиста осећамо њене борбе и емотивне крахове – казала је чланица жирија Јелена Михајловић, глумица и директорка Драме на српском језику Народног позоришта Суботица.
Јурај Леротић, добитник је и награде за најбољи сценарио. Редитељ Зоран Амар, који је, такође, био у жирију, оценио је да је Леротић уз ретко хуман приступ о трагичној теми самоубиства приказао незаустављиви пад и депресију на личан, дубоко доживљен и изванредно снажан начин.
Чешки редитељ Роберт Хлоз за филм „Тачка повратка”, у копродукцији Чешке, Пољске Словачке и Србије, награђен је за најбољу режију. Он је успешно приказао блиску будућност европског града, а прецизном режијом која је квалитетно повезала све важне аспекте сличног израза представио се као зрео режисер, оценио је жири. Примајући награду, српски копродуцент Марко Паљић, захвалио се жирију што је препознао један вансеријски таленат и додао да је аутору то први филм, те да се нада да ће његов успех доспети и до Холивуда.
Хлоз се публици обратио видео-поруком рекавши да је веома почаствован, те да је „Тачка повратка” била дуго путовање које је трајало девет година.
И трећи члан жирија, Ивета Иванова, глумица и редитељка из Бугарске, обратила се публици у Смедереву и поручила да су уживали у свим филмовима и установили да имају многе квалитете у погледу режије, глуме, снимања, сцена, идеја, али да су награде бројчано ограничене.
Шесто издање „Дунав филм феста” затворио је Милорад Милинковић уз приказивање тизера за његов филм „Што се боре мисли моје”, који је режирао и један је од сценариста, а чији биоскопски живот почиње ускоро.
Осим у Смедеревској тврђави, где се одвијао такмичарски програм, део фестивала одигравао се и на платоу код Карађорђевог дуда, Дунавском парку, летњој сцени и биоскопу Центра за културу Смедерево.
Од 22. до 27. августа на овим локацијама приказано је више од 30 играних, документарних и анимираних филмова, премијерно емитоване прве две епизоде домаће серије „Тунел”, а публика је могла да ужива и у разговорима са филмским ствараоцима. У делу пратећег програма промовисана је и књига Саше Радојевића „Српски филм педесете”.
Редитељ Ристовски је оценио да је „Тунел” полицијски напет трилер у коме ће публика моћи да види како неке ствари функционишу унутар једне полицијске групе која има задатак и циљ да, на првом месту, спаси сваки живот, било да је то починилац или неко од полицајаца.
– То је преговарачки тим МУП-а Србије, једне специфичне јединице и ја сам приликом истраживања причао са тим инспекторима. Они су нам давали разне информације које нису толико познате јавности и због тога мислим да ће серија бити веома аутентична – поручио је он у Смедереву.
Прве две епизоде серије „Тунел”, редитеља Петра Ристовског, премијерно су приказане у Малом граду Смедеревске тврђаве, након чега се публици поклонио део екипе. Игор Станковић, оснивач фестивала и селектор програма, рекао је да, пратећи трендове фестивала попут оних у Кану, Берлину и Венецији, „Дунав филм фест” трећу годину премијерно доноси епизоде упечатљивих српских серија.
Редитељ Ристовски је оценио да је „Тунел” полицијски напет трилер у коме ће публика моћи да види како неке ствари функционишу унутар једне полицијске групе која има задатак и циљ да, на првом месту, спаси сваки живот, било да је то починилац или неко од полицајаца.
– То је преговарачки тим МУП-а Србије, једне специфичне јединице и ја сам приликом истраживања причао са тим инспекторима. Они су нам давали разне информације које нису толико познате јавности и због тога мислим да ће серија бити веома аутентична – поручио је он у Смедереву.