Самиту за демократију, који традиционано организује влада Сједињених Америчких Држава у циљу јачања демокрадије на глобалном нивоу, овога пута не присуствују лидери Мађарске и Турске. Реч је о јединим двема чланицама НАТО-а које нису добиле позив америчког председника Бајдена за овај скуп, на коме иначе учествују представници око 120 земаља.
Према речима америчког председника, Мађарска и Турска „разбијају“ своје демократије и већ дуже време су на удару критика америчке администрације због степена „демократског назадовања“, како се у Вашингтону карактерише унутрашња политика коју у својим земљама воде Виктор Орбан и Реџеп Ердоган.
Две земље су месецима у својим парламентима одлагале чин ратификације проширења НАТО-а на Финску и Шведску, да би тек пре неколико дана зелено светло за приступање западној војној алијански добила само Финска. Када је реч о Шведској, ни Турска ни Мађарска за сада не желе да ту земљу виде као своју савезницу у НАТО-у – прва због наводне подршке непријатељима Турске, а друга због оштрих критика које су се из Шведске могле чути у последње време на рачун политике Виктора Орбана.
Западни политичари, укључујући и државни врх Шведске, оптужују Мађарску је почела да користи планове НАТО-а за ширење на нординске земље како би издејствовала што бољу позицију за себе приликом преговора са Европском комисијом о питањима владавине права ЕУ и задржаним финансијским средствима.
Занимљиво је да Мађарска није била позвана на Самит за демократију ни 2021. године. Тада је министар спољних послова Петер Сијарто рекао да „нико не треба да суди о стању мађарске демократије као о матурском испиту”.
Неименовани званичник америчке администрације кога цитирају мађарски медији, тврди да је њихов циљ да успоставе „противтежу аутократијама у успону“ и развију односе између демократских земаља.
„Сједињене Државе нису заинтересоване да се овај догађај посматра као свеобухватни суд о снази демократије других земаља, јер нам то није намера. Када су у питању и Турска и Мађарска, посвећени смо даљем јачању наших односа са обема земљама. Оне су наши важни савезници у НАТО-у, а ми заједно радимо на многим питањима од заједничког интереса“, додао је овај амерички званичник.
У свом недавном извештају о стању нације, премијер Мађарске Виктор Орбан директно је назвао Бајденову администрацију „противником“ мађарске владајуће странке Фидес. Дејвид Пресман, амерички амбасадор у Мађарској, који је у више наврата критиковао стање демократије у Мађарској ,упоредио је владу у Будимпешти са Кремљом, рекавши да Орбанов кабинет реагује на потпуно исти начин као Москва, када друге земље покушавају да коментаришу њена унутрашња питања. Тиме је, на свом Твитер налогу, реаговао на недавне изјаве шефа мађарске дипломатије Петера Сијарта, у Требињу.
На панел дискусији са Милорадом Додиком на Требињском енергетском форуму у Босни и Херцеговини, Петер Сијарто је назвао нечувеним то што се амерички Стејт департмент бави унутрашњим пословима других земаља. Он је критиковао њихову праксу писања извештаја о људским правима у другим државама, рекавши да се то чини на основу „једностраних информација“, преноси мађарски портал Индекс. Министар је тако реаговао на извештај о људским правима у Мађарској за 2022. који је 20. марта објавио амерички државни секретар Ентони Блинкен. Извештај такође критикује зависност правосуђа од владе и слободу штампе, а посебно се бави корупцијом у Мађарској.
Мађарска је већ дуже време на мети критика руководства НАТО-а због блокирања приближавања Украјине том савезу. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг најавио је да ће сазвати састанак на високом нивоу Комитета те војне организације за сарадњу са Украјином и то следећег месеца, упркос приговорима Мађарске. Министар спољних послова Петер Сијарто рекао је да је мађарска влада под огромним притиском, како би дозволила напредовање Украјине у приближавању НАТО-у. Он је навео да се права националних заједница, укључујући мађарску мањину, континуирано ограничавају у суседној земљи од 2015. Поред тога, мађарска влада тврди да закон о језику који је усвојен 2017. спречава њену етничку мањину у Закарпатју да учи мађарски.
„Имам мандат да сазовем састанак. Што се тиче питања која је Мађарска покренула, због тога неко време нисам сазивао скуп Комитета НАТО-Украјина, али сада ћу наставити то да чиним", рекао је Столтенберг и прецизирао да ће састанак бити одржан током скупа министара спољних послова чланица НАТО-а у Бриселу, 4-5. априла. Додао је да то неће бити "једнократан догађај" и да ће се разговарати о забринутостима Мађарске.