Политичар и правник Јанко Веселиновић сматра да је економско оснаживање Срба у Хрватској кроз развој туризма, одрживих форми пољопривреде, сточарства и занатства пут да се тамошња српска заједница одржи и „можда ревитализује”.
„Треба искористити првенствено потенцијале које Срби у Хрватској имају, јер претежно живе уз море, уз националне паркове, паркове природе, крајеве погодне за развој пољопривреде и туризма”, рекао је Весели-новић на Теолошком факултету у Београду, на промоцији књиге „Срби у Хрватској - пут ка очувању идентитета”.
Он је оценио да постоји велики простор за заједнички напредак и одрживи развој Срба и Хрвата. Додао је да су Срби из Хрватске „народ Николе Тесле и Милутина Миланковића, Јосифа Панчића...”.
„То је народ где је свој просветитељски рад започео Доситеј Обрадовић. То је народ који има манастире саграђене пре седам векова, као што су Крупа, Крка, Драговић... То је народ Симе Матавуља, Владана Деснице и других значајних културних посленика. Идентитет тог дела српског народа је нешто највредније у њему”, казао је Веселиновић.
Историчар Дарко Гавриловић, коаутор књиге, рекао је да се велики број Срба и Хрвата изјашњава као хришћани: „Многи кажу да су за Христа, а у срцима им мржња. Кажу да су божији, а позивају на освету и рат. Када жртва пребива у стању мржње, то је управо оно што желе злочинци који и сами живе мржњу. Ако се не опрости, на симболичан начин побеђује починитељ, јер његова жеља и јесте била да жртва нема будућност”, казао је Гавриловић.
По његовим речима, опраштањем се долазећим генерацијама у исто време указује на грешност злочина, али и на величанственост опроста и помирења, да би се суживот наставио даље, „баш тамо где је некада, због масовних убистава, стао”.
„И коначно, опраштањем починиоцу, не лишава га се казне коју треба да добије за почињени злочин, али се постиже двоје: онај који му опрашта добија толико хуманистичко преимућство да починиоца или његове следбенике разоружава када је у питању било какво даље 'оправдавање' злочина, а онај који је починилац, добија прилику да током вишегодишње затворске казне схвати сопствену грешност, да се покаје и да се законом спречи било какво његово даље душтвено-политичко ангажовање у циљу подстицања мржње”, рекао је Гавриловић.
Према његовим речима, тај сегмент опраштања веома је битан за успостављање добрих односа на личном нивоу између Срба и Хрвата.
„Али, опраштање није нимало лак процес, унутар којег је тешко победити емотивни немир ако се задржавају горчина и гнев, а томе помажу неодговорне политичке елите, уз подршку једнако неодговорних свештених лица, медија и интелектуалаца”, указао је Гавриловић.