Недавно основана канцеларија је одбацила извештај Венецијанске комисије о закону о заштити суверенитета Мађарске, назвавши га „пристрасним, прожетим грешкама и политички мотивисаним“.
Чланови саветодавног тела Савета Европе посетили су Мађарску 15-16. фебруара, а у њиховом саопштењу о налазима, објављеном 18. марта, наводи се да је правни основ Канцеларије за заштиту суверенитета као заштитника уставног поретка упитан.
"Извештај Венецијанске комисије „састављен је да га користе различите организације Европске уније, на пример у поступцима против Мађарске, и као основа за политичке нападе на земљу. Највећа чињенична грешка у извештају је била да канцеларија има право да спроводи истрагу", саопштила је Канцеларија за заштиту суверенитета.
Комисија је такође изразила забринутост због, како су рекли, недостатка правног лека против одлука Канцеларије за заштиту суверенитета, наводи се у саопштењу. Међутим, како канцеларија није део власти, такав правни лек би био непотребан, каже се у оцени.
"Извештај је пристрасан јер доводи у питање правну праксу, као што је процедура председничких избора у Мађарској, против чега раније није изражавана забринутост", наводи се у саопштењу Канцеларије за заштиту суверенитета.
„Извештај такође показује да Комисија расправља о праву Мађарске да слободно успостави своје институције. Позивајући на укидање закона о заштити суверенитета, Венецијанска комисија очигледно настоји да одузме Мађарској инструменте за заштиту њене националне аутономије и да се супротстави покушајима страних утицаја“, наводи се у саопштењу.
Венецијанска комисија саопштила је пре десетак дана да је испитала мађарски закон о заштити суверенитета, фокусирајући се на одредбе које се односе на инострано финансирање избора и оснивање и рад Канцеларије за заштиту суверенитета. Саветодавно тело Савета Европе је у саопштењу навело да је упитна правна основа те канцеларије као заштитника уставног идентитета. Наводи се да је уобичајено да државне институције гарантују основна права преко судова и органа кривичног гоњења, а Канцеларија за заштиту суверенитета не сме да се меша у уставна овлашћења судова и тих органа, додајући да нема евидентне потребе за таква канцеларија. Штавише, законске гаранције за независност канцеларије биле су недовољне, каже се, истичући да је влада одговорна за именовање и разрешење својих највиших званичника. Штавише, овлашћења канцеларије су „изузетно широка и нејасно дефинисана”, уз ризик да би се канцеларија могла мешати у животе приватних лица.
То тело тврди да би ови аранжмани такође могли да угуше слободну и демократску дебату у Мађарској. Оно се такође осврнуло на ограничења страног финансирања политичких партија, тврдећи да, иако су рестриктивне мере у принципу у складу са међународним стандардима, одредбе закона су проширене изван изборних кампања и укључиле политичке активности у ширем смислу и кампање за друштвене промене. „Разлог и потреба за тако широким приступом, мађарске власти нису поткрепиле“, саопштило је то тело.
Део закона који проширује забрану прихватања страног финансирања компатибилан је са међународним стандардима, наводи се, само ако се одредбе измене и допуне да би се дозволили изузеци од нових ограничења и прецизнијих дефиниција. То тело је препоручило укидање делова закона који се односе на оснивање Канцеларије за заштиту суверенитета и, између осталог, препоручило нијансиранију дефиницију појма „страна подршка“, као и прецизније дефинисање забрањених активности и њихово инострано финансирање у новим одредбама изборног закона.