Џонсон је слањем оружја и одласком блиндираним возом у Кијев вратио премијерски рејтинг, Ле Пенова је озбиљно угрозила Макрона, а западни лидери поново почињу да пристижу у Москву и да се удварају председнику Владимиру Путину како би се нагодили око Украјине.
Пише: Биљана Митриновић Рашевић
Док се борбе на југоисточном фронту Украјине настављају, Европа сумира утиске посете аустријског канцелара Москви, а британска обавештајна служба истиче свој рад у овој земљи и најављује будуће руске потезе који ће бити кршење закона ратовања. Међутим, после проналаска тела цивила у Бучи и погибије 50 цивила на железничкој станици у Краматорску, за које Запад оптужује руске снаге, и Москва је почела да делује „проактивно” износећи обавештајне податке о плановима украјинске војске и откривајући њихове намере о подметањима која припремају, а за која треба да буду оптужени Руси.
Али, упркос томе што политички Запад тврди да се Русија војно „заглавила” у Украјини, америчко издање портала „Политико” пише: „Ако мислите да Русија нема користи од своје инвазије на Украјину, узмите у обзир ово: месечни приходи Москве од извоза гаса су се утростручили у односу на прошлу годину, Марин ле Пен води политички блок који симпатише Русију и који је надомак француског председавања, а западни лидери поново почињу да пристижу у Москву да се удварају председнику Владимиру Путину како би се нагодили око Украјине. Другим речима: можете победити чак и кад сте понижени на бојном пољу.”
Пут аустријског канцелара у Москву изазвао је контроверзе и пре него што се Карл Нехамер састао с Путином у резиденцији у Новом Огарјеву. Прва посета неког европског званичника Москви откако је почео рат у Украјини прошла је много мање помпезно него посета Кијеву британског премијера Бориса Џонсона, који је причао о свом путовању „фантастичним” блиндираним возом до Кијева. На основу онога што је јавно саопштено, сусрет с Путином није пружио ни дашак оптимизма у дипломатско решење нити да је крај рата на видику. Нехамер је рекао да је Путин „заробљен у свом виђењу природе конфликта, да се понаша у складу с тим и наставља да одбацује термин рат”.
Испоставило се да аустријски „Зелени”, који су коалициони партнер у влади, нису ни били консултовани о посети канцелара, па се надају да је барем ЕУ била упозната с тим планом. И готово све аустријске опозиционе партије у Аустрији, изузев Слободарске партије, биле су против посете Нехамера Москви, уз образложење да Путину не треба пружати платформу за изношење својих ставова.
Немачка, која бележи рекордну инфлацију од 1981. године (која сада износи 7,3 одсто), нарочито је критиковала ову дипломатску мисију аустријског канцелара, који је пре Москве посетио Украјину и посебно Бучу. „Зидојче цајтунг” је јуче писао да „мала Аустрија воли себе да представља као градитеља мостова и дипломатску величину у свету великих”, а „Франкфуртер алгемајне цајтунг” наводи да је канцелар Нехамер вероватно спонтано донео одлуку о путу у Москву, јер је он „склон импулсивним наступима”. Унисоним немачким гласовима придружио се и „Велт” описујући Нехамерову посету пословицом „иако не користи, не штети”.
Иако француски председник Емануел Макрон не важи за импулсивног лидера, и он је запажено много пута контактирао с Путином од почетка рата у Украјини, што се поклопило с председничком кампањом у Француској. После првог круга председничких избора, показало се да ипак није успео тим контактима да преузме гласаче Ле Пенове.
Путин заиста није јавно показао никакве знаке сумње у предузете кораке и јуче је приликом посете космодрому „Восточни” у Амурској области рекао да ће циљеви и задаци „специјалне операције” у Украјини бити испуњени, да је она предузета како би се помогло људима у Донбасу и да је Русија била принуђена на тај корак.
Али је зато Џонсон ратом у Украјини изгледа спасио своју премијерску функцију која је била добрано уздрмана. „Џонсон није први национални лидер који је посетио Украјину и Британија није једина земља која је снабдева оружјем, али је премијер брзо израчунао да Британија мора бити спремна да спали свој ионако безнадежни однос са Кремљом како би подржала Украјину”, пише „Фајненшел тајмс”, који констатује да је Британија била „изненађујуће добро припремљена за овај рат”.
Лист пише да су британске обавештајне службе, заједно са својим партнерима у савезу „Пет очију” (Аустралија, Канада, Нови Зеланд, Уједињено Краљевство и САД), пажљиво пратиле јачање руске војске и биле у стању да ефикасно воде политику и деле виталне информације с Кијевом. Лондон предводи „истраге” о наводном коришћењу хемијског оружја у Украјини, а британска министарка спољних послова Лиз Трас је пре два дана рекла да Британија са својим партнерима ради на провери веродостојности извештаја да су руске снаге можда користиле хемијска средства у нападу на Мариупољ, што Руси демантују.