Једна од највећих поп звезда на просторима бивше Југославије, Марина Перазић, гостовала је на традиционалној ЈУ журци у Будимпешти, заједно са Давором Тољом, некадашњим чланом њиховог дуо-бенда „Денис&Денис”. Својим наступом одушевили су све који су пожелели да се присете хитова, некада веома слушаних на свим радио-станицама бивше Југославије.
ЈУ журка је одржана у Будиму, у просторијама бара „Џим стејџ”. Марина, којој је ово први наступ у Мађарској, својим гласом и певањем, заједно са Давором, подсетила је све присутне зашто се још увек памте хитови култног ријечког електро-поп бенда „Денис & Денис“. Публика је имала прилику да чује и пева заједно са Марином и Давором песме, као што су: „Соба 23”, „Ја сам лажљива”, „Програм твог компјутера”, „Воли ме још ову ноћ”, „Колачићи” и друге. Репертоар је био добро познат публици, па су присутни бурно реаговали на познате хитове и играли и певали заједно са певачима.
Марина, чије име је, како многи кажу „златним словима уписано у историју југословенске музичке сцене”, своје добро расположење успела је да пренесе и на публику. Са пуно позитивног духа, свакој њеној песми је претходио коментар о томе када и како је настајала, или о томе како је сама певачица доживљава. Било је и носталгије у Марининим коментарима, јер живот у Југославији памти по добром, а сам долазак на „ЈУ журку” говори да је на правом месту. Перазићка је комуницирала са публиком, па је опуштено дала и опаску да су неке песме, као што је „Соба 23”, одговорне за повећан наталитет тог времена.
Вилмош Шимон, дугогодишњи организатор ове, за многе наше суграђане омиљене забавне манифестације, за наш лист је објаснио да намерно за ово вече нису тражили већи простор, јер музику која се те вечери свирала и певала воли одређена циљна група. Међутим, има много, нарочито млађих, којима је ова музика непозната и на њих се, као на потенцијалне госте, није могло рачунати.
Од организатора смо, такође, сазнали да обично направе пет журки годишње. После пендемије короне, на тим журкама није одржан ниједан концерт, јер су због ситуације често били отказивани.
„Ове године у оквиру 'Ју журке' планирамо још један концерт. Можемо да очекујемо једно велико име, некога ко никада није наступао у Будимпешти, али нека идентитет те особе за сада остане тајна. То је остављено да буде изненађење”, рекао нам је наш домаћин.
Марина је први пут имала наступ у Мађарској. И она, као и други члан бенда Давор Тоља, допутовали су дан раније, како би прошетали градом и уживали у мађарским специјалитетима. Марина је 1986. и 1988. била у Будимпешти, на концертима других музичара и тих дана се радо сећа. У животу је, како сама каже, правила добре изборе и веома је поносна на то. Дешавале су јој се, праве ствари у право време. Све одлуке је сама доносила и не каје се због њих. Једна од тих одлука је била и та што је у јеку славе напустила земљу и отпутовала у Америку, у којој је остала један временски период. У разговору за СНН, Марина је открила да се управо поново спрема за пут у Америку и посету ћеркама.
„Можда им као родитељи нисмо приуштили материјална добра, због одабира каријера и идеала које смо гањали. Нисмо хтели да се продамо због новца, већ смо имали наше идеале од којих нисмо одустајали. И кад нисмо били заједно, имали смо поштовање према томе да ниједно од нас није радило комерцијалну музику, нити се продало. То је био наш систем вредности коме смо остали доследни. Такође смо доследни и у томе да су то наше ћерке, и нема друге деце са стране. Нисмо се огрешили нити о музику, нити о нашу децу.”
Марина Перазић у каже да се на концерту у Будимпешти трудила да што више дочара емоције са којима се сусреће у својим песмама: „И емоције су сличне некада и сада. Публици причам између песама, јер желим да будем што аутентичнија и да им пренесем своју емоцију. Музиком сам се увек бавила јако искрено. Из срца. На самом почетку о успеху нисам размишљала, нити сам га планирала. То се једноставно десило, али ни у једном тренутку каријере нисам желела да направим компромис. Давор и ја смо се разишли, јер ја нисам хтела да идемо у комерцијалном правцу. Желела сам да наш звук буде оригиналан. Давор је имао јако пуно пројеката после мене и могао се остварити са много певачица. А ја, ја сам желела да будем другачија, посебна. На самом почетку није ни било у плану да имамо каријеру. Све је то било некако спонтано”, каже наша саговорница.
На наше питање о плановима и очекивањима, открива како би желела да поново окупе бенд и за Нову годину направе концерт у Ријеци. Тако би обележили 40 година каријере.
Наступ у будимском бару „Џим стејџ” ће се дуго памтити због Маринине енергије и хитова, у којим су гости уживали. Давор и Марина су присутнима заиста приредили вече које ће дуго памтити.
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.