Мађарска на прелазу Реске формира највеће логистичко чвориште у Европи

Мађарска влада припрема пакет предлога за удвостручење удела сектора шпедиције и логистике у БДП-у на 10 процената до 2030. године. Истовремено, влада отвара центар за хуманитарни развој у Чаду, у оквиру програма "Мађарска помаже програма".

Пакет који се припрема уз учешће индустријског сектора ограничио би број подизвођача у логистичком ланцу, одредио минималне накнаде за услуге и повећао капацитете граничних прелаза и транзитних коридора, како би се роби омогућио бржи улазак у Европску унију, рекао је Мартон Нађ, министар економског развоја.

Влада, према речима министра, има за циљ да од прелаза Реске - Хоргош, на граници Мађарске са Србијом, направи „најважније логистичко чвориште не само у централној и источној Европи, већ на читавом континенту. Рекао је да је прошле године у сектору логистике било око 285.000 запослених, што чини шест одсто запослених у привредни земље.

Он је указао на растућу улогу складишта и додао да се њихов капацитет у Мађарској удвостручио на 2 милиона квадратних метара између 2021. и 2023. године, при чему су мађарске компаније преузеле водећу улогу у проширењу.

Влада Мађарске отвара центар за хуманитарни развој у Чаду, у оквиру програма "Мађарска помаже програма", рекао је државни секретар за помоћ прогоњеним хришћанима Тристан Азбеј. Центар ће, како је рекао, координирати хуманитарне и развојне програме у том делу Африке.

„Прекретница у улози Мађарске у Африци долази због тамошње растуће политичке нестабилности, грађанских ратова, оружаних сукоба и прогона хришћана који прете да изазову хуманитарну катастрофу без преседана. То би имало велики утицај на Европу и на Мађарску. Ако Чад, последња стабилна земља у региону такође падне, велика маса миграната који представљају велики ризик за Европу могла би да избије на континент", рекао је он.

Центар ће пружати медицинске услуге људима који стижу из конфликтних зона у региону, као и грађанима Чада који су стално угрожени од терористичке организације "Боко Харам", рекао је он.

"Такође ћемо искористити наша знања о пољопривреди и управљању водама како би се помогло људима који су суочени са глађу да добију сигурну храну, воду за пиће и наводњавање у земљи на ивици дезертификације", рекао је он.

Ти дугорочни циљеви могу допринети да Африка постане континент могућности, а не опасности, каже државни секретар и напомиње да "треба доставити помоћ тамо где је потребна, а не доводити људе у невољи у Европу“.