Мађарски пољопривредници до сада нису плаћали, а неће ни убудуће, порез на пољопривредно земљиште. На саму најаву неких локалних самоуправа да би могле да уведу овај намет како би допуниле буџет, реаговали су Влада и парламент. Могу ли се пољопривредници у Србији надати укидању ове таксе?
Зато је недавно усвојен закон који од 1. септембра забрањује наплату пореза на пољопривредно земљиште код наших северних суседа. Циљ је да се тамошњи произвођачи заштите и учине што конкурентнијим на тржишту.
Од првог септембра у Мађарској на снагу ступају измене Закона о локалним порезима, а које су у потпуности отклониле страхове тамошњих пољопривредника да би локалне самоуправе могле да им уведу додатне намете.
„У Мађарској се на пољопривредно земљиште до сада није плаћао порез, али су поједине локалне самоуправе хтеле да уведу овај намет како би допуниле своје приходе. То је изазвало велику побуну пољопривредника, па је Влада морала да реагује. Донет је закон који забрањује било којим органима власти да опорезују пољопривредно земљиште, јер је национални интерес да земља буде обрађена и да мађарски пољопривредници буду конкурентни на тржишту“, рекао је за РТС Љубомир Алексов, представник српске заједнице у парламенту Мађарске.
„Захтев за забрану опорезивања пољопривредног земљишта је потекао од самих произвођача, па је ресорно министарство поднело овај предлог. Министар Иштван Нађ је био веома одлучан у томе, јер је и сам човек из праксе и тачно разуме шта су проблеми и захтеви мађарских пољопривредника и фирми које се баве пољопривредом. Већина у парламенту је гласала за овај предлог“, објашњава овај саговорник.
У образложењу ове одлуке надлежни су рекли да би опорезивање одузело ресурсе сектору, а порез на пољопривредно земљиште би имао ефекат на цену хране, што би осетио читав народ. На овај начин, кажу, штите се интереси мађарских пољопривредника и код куће и у Бриселу. „Имали смо дампинг цене са пшеницом из Украјине. Ту је мађарска влада била веома одлучна да сачува и заштити своју пољопривреду. Мађарска је украјинској пшеници дозволила пролаз преко своје територије на трећа тржишта, али је увела потпуну забрану увоза те житарице, јер је она драстично спустила цене домаће робе и довела у тежак положај мађарске пољопривреднике“, наводи Алексов за РТС.
„Имајући у виду читаву ситуацију у пољопривреди, произвођачи су увек на некој позитивној нули. Даље опорезивање свакако не могу да поднесу. Ова одлука је позитиван сигнал за њих. Да пољопривредном сектору не може да се намеће додатни трошак. То што је Мађарска чланица Европске уније има предности с једне стране, али са друге стране ту важе ригорозна правила која морају да се поштују. Уколико се произвођачима у Мађарској отежава положај на тржишту и намећу додатни терети, они губе конкурентност, а то није интерес Мађарске, јер је ово традиционално пољопривредна земља. Велики проценат БДП-а се остварује преко пољопривреде, тако да овај сектор мора да се сачува и очува“, прецизира он.
Од 2007. године у Србији у надлежности локалне самоуправе није само наплата него и утврђивање пореза на пољопривредно земљиште као и опорезивања свих других врста пореза на имовину.
„Званичне разлоге зашто је држава препустила приходе, и посао утврђивања и наплате, од пореза на имовину локалним самоуправама требало би потражити у образложењу прописа којим је то учињено. По мом мишљењу разлози за то су у релативно великом администрирању у вези утврђивања и наплате овог пореза, а да при том ти приходи у апсолутном износу нису значајни за државу. Ради се о томе да код утврђивања пореза на имовину имате велики број обвезника са појединачно малим износом пореза”, објашњава Ђерђ Пап, стручњак за порезе.
Порез на пољопривредно земљиште у земљама окружења и ЕУ Висина пореских стопа и методологија опорезивања земљишта је дефинисана пореским законима сваке земље.
Република Српска опорезује пољопривредно земљиште по стопи од 0,2%, али се тај порез не плаћа ако се то земљиште користи за сопствену пољопривредну производњу. Закон у федерацији БиХ уопште не опорезује земљиште као врсту непокретности. У Хрватској се порез на пољопривредно земљиште плаћа само код промета по стопи од 0,3%, док су обавезе за грађевинско и неизграђено земљиште обухваћене комуналном накнадом коју наплаћује јединица локалне самоуправе по одређеним коефицијентима. Грчка, као и Србија опорезује земљиште, с тим што се за пољопривредно земљиште вредности преко 200.000 евра, не плаћа додатни порез, који се за објекте плаћа. Такође, у Грчкој су пољопривредници ослобођени пореза на пренос власништва када купују или размењују пољопривредна добра.
У развијеним земљама попут Холандије и Немачке где је највећи удео земљишта намењен пољопривреди, земљиште се опорезује, али пољопривредници имају разне олакшице, попут смањења стопе на пренос апсолутних права, умањење такси за енергетику или неплаћања пореза за регистрацију пољопривредних возила.
У Француској се, такође, наплаћује порез за земљиште, али пољопривредници имају право на умањење до 20% , као и додатна права на умањења уколико прикажу губитке на својим газдинствима – елементарне непогоде, болести животиња...“, наводи Грунауер.
Према домаћем законодавству порезима на имовину се опорезују грађевинско, пољопривредно, шумско и друго земљиште.
„Пореска стопа за земљиште физичког лица не може бити већа од 0,3%, а за земљиште правног лица већа од 0,4%. Такође, дефинисано је да се порез плаћа на земљиште чија је површина преко 10 ари и да се порез не плаћа на ону површину земљишта које се налази под објектом, ако се за тај објекат плаћа порез“, каже Александер Грунауер, директор швајцарског програма ‘Одговорне локалне финансије и укључивање грађана’“, Хелветас.
У претходним законским решењима обвезници у Србији су плаћали порез на земљиште према томе како је земљиште регистровано у катастру непокретности. Међутим, ситуација на терену је таква да права намена земљишта није увек и она која је регистрована.
„Дешавало се да власник земље која се обрађује треба да плаћа порез на грађевинско земљиште, јер се његова парцела налази у грађевинском подручју и као таква је уписана у катастар непокретности. Власници оваквих парцела често нису у могућности да изврше пренамену земљишта или она није могућа по прописима. Ово је доводило до плаћања већих пореза, јер су пореске основице за грађевинско земљиште веће него за пољопривредно“, објашњава овај саговорник РТС-а.
Изменама закона од 2019. године уведена је могућност да општина донесе одлуку којом се земљиште опорезује према стварној намени коришћења.
„На тај начин је могуће да се земљиште регистровано као грађевинско и није изграђено, а користи у пољопривредне сврхе за садњу и узгајање биљака, тако и опорезује. Иста се одлука односи и на шумско земљиште. Овим законским изменама се свакако допринело својеврсној пореској правичности. Поготово када се узме у обзир да се у одсуству других званичних регистара, једино начелом фактицитета могу остварити олакшице обвезницима који често своје приходе остварују управо бављењем пољопривредом“, објашњава Грунауер.
Да ли би и у Србији могао да се укине порез на пољопривредно земљиште је, кажу стручњаци, питање које захтева озбиљну анализу.
„За пољопривреднике би укидање пореза на имовину на пољопривредно земљиште по угледу на Мађарску, наравно, било неко олакшање. Иако тај порез није велики у апсолутном износу, имајући у виду сталне тешкоће индивидуалних пољопривредних произвођача у свом пословању, ипак, би им то, претпостављам значило нешто”, каже Ђерђ Пап, стручњак за порез.
„За локалну самоуправу би укидање пореза значило губитак одређених прихода које би требало да надокнаде на неком другом месту. Самим тим се ради о политичкој одлуци која мора бити добро промишљена”, додаје он.
Дефинисање пореских политика је право сваке државе. „Мађарска је ову одлуку донела по захтеву Националне пољопривредне коморе и удружења пољопривредника, руководећи се својим економским резоном. У случају Србије, за почетак је потребно уредити базе података о пољопривредном земљишту, где би се намене и права власништва уписала према стварном стању“, наводи Грунауер. Може ли се у Србији очекивати укидање пореза на пољопривредно земљиште За разлику од развијених земаља, и земаља ЕУ где се инсистира на уредним регистрима, каже, Србија је ту још у заостатку. „Посебно се у руралним срединама, при имовинској расправи, породице и наследници не труде да документују наследство и укњиже нове власнике земљишта“, објашњава.
Укидањем пореза се добија одређени подстицај за одрживост и развој пољопривреде, али се, пре свега, морају уредити и правила и услови за овакве измене. „У Србији, осим Војводине која предњачи по обухвату пољопривредног земљишта, други региони немају значајне приходе по овом основу, осим уколико се не ради о великим пољопривредним добрима која се и издају. Свакако одлуке које се доносе без претходно урађених анализа учинковитости, позитивног и негативног ефекта нису добре“, каже Грунауер.
Демократски принципи и партиципативно одлучивање су, наводе стручњаци, кључни предуслов за измене прописа. Нарочито пореских у светлу економског ефекта на појединца и привреду у целини.