У овом тренутку, кријумчари људи одлучују ко ће постати грађанин ЕУ, што је пракса без преседана, рекао је саветник за унутрашњу безбедност мађарског премијера Ђерђ Баконди за ТВ М1 и додао да на западу нема политичке воље да се ситуација поправи.
Баконди је нагласио да тренутно криминална мрежа одлучује како људи могу да уђу у Европу, у које време и за колико новца, а европске власти нису предузеле адекватне мере против тога од 2015. године. Према његовим речима, било је покушаја да се зауставе илегални мигранти, на пример од стране италијанске владе. Међутим, додао је да се, када је реч о морским путевима, „спасавање из воде“ тумачи као важно људско право.
"Оно то јесте, али спасавање не значи директно политички азил у Европи и таквог закона нема. Увек треба да се практикује враћање спасених на најближу обалу", нагласио је Ђерђ Баконди.
На балканској рути, која се директније тиче Мађарске, илегални мигранти експериментишу са другим методама: бацају или уништавају документа како се не би могао утврдити њихов идентитет. Као резултат тога, није лако утврдити њихову могућу криминалну или терористичку прошлост, нити чињеницу да су раније били илегално у Европи, додао је он.
Баконди је истакао да Мађарска од 2015. године води веома тешку битку за заштиту својих и граница Европске уније и да нема много помоћи од ЕУ последњих година. „Пре тога, добили смо критике и политичке нападе, а након контрадикторних изјава, чак се суочавамо и са казнама Европског суда правде због мигрантске политике Мађарске“, рекао је он.
Према Бакондију, не би било препрека ако би Немачка, Француска или Шведска – уколико им затреба радна снага – легализовали миграције и омогућиле људима да уђу у њихове земље ради посла, на основу докумената и након одговарајуће провере у њиховим амбасадама. Међутим, Мађарска се и даље не слаже са неконтролисаним отварањем граница и расподелом миграната по квотама. Он напомиње да је и то један од разлога што је Мађарска редовно под политичким притисцима.
Баконди је рекао и да је на нивоу националних држава управљање границом сложен задатак, који власти успевају да спроведу, док на нивоу Европске уније „недостаје политичка воља“. Изјаве које као да указују на промену последњих недеља, односе се, према његовом мишљењу, више на предстојеће изборе за ЕУ него на системску промену управљања границом.
Оно што би могло да промени перцепцију илегалне миграције, рекао је он, јесте да у земљама у којима велики прилив миграната представља озбиљну претњу по јавну безбедност, реакција јавности пре или касније може довести до политичких промена.