Савет Европске уније усвојио је нову уредбу ЕУ о слободи медија, за коју је гласало 26 од 27 држава чланица. У саопштењу Савета се наводи да су завршни кораци, укључујући потписивање и објављивање у Службеном листу ЕУ, на чекању пре него што закон ступи на снагу, са грејс периодом од 20 дана након тога, наводи Телекс.
Током бурне дебате у Европском парламенту, члан мађарске странке из редова Фидеса, Андреа Бошкор, жестоко је критиковала предложену медијску регулативу, означивши је као облик цензуре коју намеће Брисел. Она је тврдила да уредба настоји да изврши контролу над медијима држава чланица без узимања у обзир њихових јединствених карактеристика, што би потенцијално довело до санкција и ограничавања одређеног садржаја.
Према њеним речима, уредба има за циљ да промовише само „глас Брисела” уз потискивање националних и конзервативних ставова, приказујући то као тактику подривања политичке деснице уочи предстојећих европских избора у јуну.
У октобру је, Вера Јурова, потпредседница Европске комисије, истакла медијски пејзаж Мађарске као "покретачку снагу за доношење одређених закона". Иако је признала ограничен директан утицај Комисије на послове Мађарске, она је нагласила важност спречавања праксе да се монопол над информацијама прошири на друге регионе.
"Цела тенденција у Мађарској да монополизује информације је нешто што не желимо другде. Основни циљ Уредбе је да заштити новинаре и уреднике од неприкладног притиска власти. Он изричито забрањује да их приморава да открију изворе путем принудних мера као што су притвор, санкције, претреси или софтвер за праћење. Алати за надзор као што је Пегаз могу се користити само након одобрења независног правосудног тела, на основу основане сумње на кажњиво дело", рекла је она.
Поред тога, особе под надзором морају бити прописно обавештене о својим правима у таквим случајевима. Штавише, пропис има за циљ да гарантује транспарентност у погледу власништва над медијима и његовог потенцијалног утицаја на садржај вести.
Подаци о власништву свих медијских компанија и новинских агенција, без обзира на њихов обим, морају бити евидентирани у јавно доступној националној бази података. Ова база података треба експлицитно да назначи да ли држава има директан или индиректан удео у медијском ентитету.
Компаније су дужне да транспарентно извештавају о свим примљеним јавним средствима, укључујући и она из јавног оглашавања и финансијске подршке. Ово извештавање треба да обухвати и укупан годишњи примљени износ и детаљан преглед трошкова. Медијске фирме и онлајн платформе имају право на јавно финансирање под правичним, пропорционалним и недискриминаторним условима, наводи се у новом закону.