Београдски Факултет друштвених наука и Универзитет за јавну управу из Будимпеште, успешно су реализовали међународни научни пројекат, значајан за више области сарадње Србије и Мађарске.
У Мађарском културном центру Kолегијум Хунгарикум у Београду, одржан је скуп поводом завршетка пројекта две високошколске установе, за који је речено да је од изузетног значаја за културну, научну и економску експанзију Србије и Мађарске. Овај догађај је организован у сарадњи Факултета друштвених наука у Београду и Универзитета за јавну управу - Лудовика из Будимпеште. Представљен је нови број научног часописа „Друштвени хоризонти“, чији је издавач Факултет друштвених наука, а који је посвећен Мађарској. Учесници из Мађарске су били коедитори и аутори текстова и српској академској заједници су представили позитивне и негативне стране чланства Мађарске у Европској унији.
На трибини се окупио сам интелектуални врх обеју земаља из области друштвених наука и представио активни програм сарадње, као и планове за будућност. Домаћини овог својеврсног самита били су Kлара Сентђерђи, директорка Мађарског културног центра и као и декан Факултета друштвених наука у Београду, проф. др Мирко Милетић. Самиту су су, поред професора, присуствовали и студенти са Факултета друштвених наука. Уводну реч добродошлице имала је госпођа Сентђерђи.
- Морам вам рећи да не знам да ли је ово част или задовољство за мене, биће да су оба. Ово је центар мађарске културе и веома ценим што сте данас овде. Срећна сам што се први састанак ова два универзитета у Београду одржава баш у овој згради. Господин Пајовић и ја смо још пре четири године причали о овој идеји и част ми је што смо је остварили. Добро дошли и уживајте у програму - рекла је директорка Мађарског културног центра.
Након ње, реч добродошлице дао је и декан Факултета друштвених наука у Београду, проф. др Мирко Милетић, који је уручио и поклон госпођи Сентђерђи, у виду слике, панораме Београда, за коју је она одмах рекла да ће бити окачена на месту “блиском њеном срцу”.
- Драги гости и пријатељи, желео бих да вас упознам са нашим факултетом. Овај најмлађи члан српске академске заједнице, настао пре четири године, између осталих активности бави се и издавачком делатношћу, а између бројних публикација, издваја се часопис “Social Horizons”, који је својеврсни дневник друштвених наука. Данас имамо више од 500 студената у седам програма на свим нивоима студија, а о њиховом образовању води рачуна 40 професора и асистената. На факултету имамо три студијска програма - Дигитални медији и комуникације, економија, као и све траженије Информационе технологије. Поред основних академских студија, наша установа својим студентима нуди и мастер и докторске студије. Сви наши професори учествују у бројним истраживањима у земљи и свету, а један од наших главних циљева јесте изградња међународне научне сарадње у Европи и свету, а плодове ове иницијативе управо имамо пред својим очима - истакао је декан, проф. др Мирко Милетић.
Његов колега са Универзитета за јавну управу - Лудовика у Будимпешти, проректор за међународну сарадњу проф. др Петер Kристијан Захар, истакао је „вековно прожимање судбина наше две земље, и то како бисмо добре међународне односе могли да искористимо на обострано задовољство“.
- Драги пријатељи, колеге и студенти, част ми је што сам данас с вама овде у Београду. Ово ми је први пут и морам истаћи да је град величанствен. Овај догађај је од изузетног значаја за нашу сарадњу, како за српску, тако и за Мађарску страну. Србија за Мађарску представља пролаз ка западном Балкану, који је за Мађарску, али и целу Европу, регион од изузетног значаја, као што сте могли да видите јуче на Палићу, на састанку наших делегација на највишем државном нивоу. Данас је Мађарска један од највећих економских партнера Србије, а нарочито на пољу енергетике. Kроз пребогату историју, односи наше две земље мењали су се од конфликта до сарадњи, а на крилима данашњих, усудићу се да кажем никад бољих, односа две земље, треба изградити нешто велико - рекао је проф. др Петер Kристијан Захар.
По њему, Балкан је изузетно важан за мађарску спољну политику, а један од најважнијих аспеката јесте безбедност западног Балкана.
- Мађарска жели да уложи средства у локалну сигурност и стабилност у Србији, јер јој је то изузетан приоритет. Србији, али и осталим западнобалканским земљама, које желе да уђу у ЕУ и НАТО, Мађарска жели да помогне и појача регионалну сарадњу, али и да буде посредник у решавању регионалних проблема. Факултет друштвених наука може управо бити једна од одскочних дасака за овакав вид сарадње, а Универзитет Лодовика представља неограничен извор за напајање мађарско-српског пријатељства - додао је проф. др Петер Kристијан Захар.
Др Ева Дудаш са Универзитета Лодовика је студентима представила установу и презентовала студијске програме и варијанте стипендија, које се могу остварити за студирање на овом универзитету.
- Kроз богату историју ове институције, дошли смо до тога да данас можемо да се похвалимо унијом четири велике институције под једним кровом, са фокусом на друштвене науке у централној европи, уз велики број међунаросних сарадњи и публикација. На основним, мастер и докторским студијама, преко 6.000 наших студената добија изузетно висок ниво професионалног тренинга на наша четири института: Факултета за друштвено управљање и међународне студије, Факулета за војне науке и официрску обуку, Факулета за полицију и Факултета за водене науке. Поред овога, имамо и 11 истраживачких института, на којима се фокусирамо на онлајн безбедност, економију, стратегију итд, а од следеће године, поред постојећих, уводимо још већи број програма на енглеском језику - са поносом је истакла др Ева Дудаш.
У оквиру академског програма Универзитета Лудовика, научници из целог света имају прилику да се афирмишу и предају, а у исто време помогну студентима на Универзитету, омогућујући им да слушају неке од највећих умова данашњице. Програм је отворен за 22 земље централне Европе у циљу уједињења свих извора знања на једном месту. Пројекат истиче своју родну равноправност и број жена које долазе сваке године да држе предавања студентима, а два гостујућа професора у оквиру овог пројекта била су из Србије, од којих је један проф. др Слободан Пајовић.
- Пре свега, морам да похвалим одличну организацију на самом Универзитету Лудовика, а онда и да истакнем најважнију ствар, а то је чињеница да тамо као стручњак можете да се представите међународној заједници, како студентима, тако и другим професорима. Овај програм представља својеврсну платформу преко које свој рад и мишљење можете поделити са светом. Моје искуство је било одлично. Делим мишљење својих мађарских колега и сматрам да су наше две земље фантастични стратишки партнери, а академска сарадња свакако јесте један од највиших нивоа тог партнерства. Наш Факултет друштвених наука у Београду је можда мали, али његова популарност расте, како на локалном, тако и на међународном плану, што сама сарадња са Универзитетом Лудовика и доказује. Ова сарадња подарила нам је најновији број нашег научног часописа, на ком су многи професори са овог мађарског универзитета били сарадници на текстовима. Ово издање је завршено у рекордном року, што само истиче квалитет мађарско-српске сарадње. Да закључим, у оквиру овог програма и у самој Будимпешти сам се осећао феноменално, те бих исти препоручио свим својим колегама из Брограда и целе Србије, јер овај Универзитет може да буде база за професорско усавршавање и ширење видика, али и за представљање идеја другим стручњацима из целог света - изјавио је проф. др Слободан Пајовић.
Његов мађарски колега, проф. др Захар је са осмехом истао значај ове иницијативе, а нарочито публикације часописа.
- Европизација. Мађарска жели да на овом пољу буде у првом реду на западном Балкану. Ми смо две стране истог новчића, а овај часопис то и показује, са својим идеалним балансом између европски и неевропски оријентисаних тема. Нисмо могли, а да се не осврнемо на рат у Украјини. Ова тема донела је више фантастичних текстова о њеном утицају на Европску унију, али и текстова о напорима ЕУ да правно и економски утиче на овај конфликт. Јако је важно да у овом сукобу свако има своју улогу, нарочито у тенденцији за његово заустављање. Још једно питање од великог значаја, ком смо се посветили у овом часопису, јесте и питање националних мањина. Поред овог питања, у часопису су заступљени и текстови о сличности Мађарске са земљама западног Балкана, климатским променама, а последњи текст у овом издању тиче се мађарског високог образовања са акцентом на интернационалне дебате, које су важне једнако као и националне. Међународна политика је важна и треба да се пренесе на обичног човека и студента. Размена академских идеја је од кључне важности за решавање свих проблема у свету - закључио је он.
На крају, окупљенима се обратио и проф. др Балаж Тарнок, аутор текста о мађарској државној родној политици и иницијативи за сигурност националних мањина.
- Теме Европске уније и заштите права националних мањина од изузетног су значаја за Мађарску, али и за Србију на њеном европском путу. Националне мањине веома су важне, а неке од њих, нарочито у земљама ван ЕУ, боре се за голу егзистенцију, што ову тему и тему људских права данас чини веома осетљивом. У ЕУ између 40 и 50 милиона људи припада некој националној мањини, без овог дивезитета Европа не би била ни близу богата као што јесте. Управо мађарска национална мањина заступљена је у многим земљама Европе, а како би очекивала да се према њеним припадницима државе у којима живе опходе са поштовањем, Мађарска исто то ради са свим националним мањинама унутар својих граница. На овај начин желимо да дамо пример остатку света да водимо рачуна о свима, како би они водили рачуна о нашем народу, који живи ван своје матице. На овом пољу, Мађарска и Србија имају идентичне тенденције. Србија ово савршено обавља, а Мађарска нема никаквих других захтева за побољшање ситуације - савршено је, иако су наши стандарди веома високи - истакао је проф. др Балаж Тарнок.
На Факултету друштвених наука у Београду питим је одржана финална радионица са темом мађарско-српскске тенденције ка друштвено-економској експанзији на Латинску Америку. Главни предавачи били су проф. др Слободан Пајовић и његова мађарска колегиница, проф. др Моника Сенте Варга.