У последњих 20 година готово све што се тиче међународних војних, политичких и правних основа специфичног „косовског случаја” постало је предмет бескрајне манипулације, пре свега из пропагандних разлога.
Пише: Зоран Јанић, есејиста и преводилац
Јавност се већ дуже време обмањује садржајем међународних докумената у вези са статусом Косова, пре свега заслугом домаћих медија, и то безмало свих. Њихово учешће у тој превари грађана Србије огледа се у некритичном преношењу „експертског суда оних који имају неко мишљење или тумачење”. Зато се нећемо бавити оним „медијима” који се не хвале да су независни, слободни и професионални, већ оним другим који за себе тврде да у себи обједињују све то (НСП).
Пођимо од фамозне Резолуције Савета безбедности УН 1244, која наводно „гарантује да је Косово део Србије”. Често се на НСП медијима појављују представници (свеколике) опозиције који бесомучно понављају ову тврдњу. Али када сте чули НСП новинара да каже: „То није тачно, то не пише у Р1244”? Или, не дај боже, да НСП новинар, као потврду свог професионализма, цитира бар једну реченицу из Р1244. Нпр: „Успостављање привремене администрације за Косово као дела међународног цивилног присуства под којим ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије о чему ће одлуку донети Савет безбедности УН.”
Па евентуално да „новинар” подсети саговорника да СБ УН такву одлуку никада није донео. Или када саговорници НСП медија кажу како коначни статус Косова треба да утврди СБ УН, они никако да поставе логично питање: „А како ће СБ донети такву одлуку када су неке сталне чланице СБ Косово признале као државу, а неке нису?”
Или ко је од НСП новинара поставио свом саговорнику једноставно питање: „Ако тврдите да тамо пише да је Косово део Србије (што не пише), да ли бар Р1244 наговештава какав би коначан статус Косова могао да буде?”
То, као и претходно питање, професионалац би свакако поставио, под условом да зна одговор на њега. А да би то знао, морао би да прочита Р1244, где на ту тему пише „Олакшавање политичког процеса чији је циљ дефинисање будућег статуса Косова, узимајући у обзир споразуме из Рамбујеа (С/1999/648)”.
Колико сте пута чули како Р1244 „гарантује” повратак „наших војника и полицајаца на Косово”? А када сте чули неког НСП новинара да каже како то не пише у Р1244. Већ ово:
Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције:
1. везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством
2. обележавање/чишћење минских поља
3. одржавање присуства на местима српске културне баштине
4. одржавање присуства на главним граничним прелазима
Дакле пише особље, а не војници. Али у Кумановском споразуму, који је прихваћен у Скупштини Србије, пише када ће се „југословенско и српско” особље вратити на Косово: „Ни под којим условима, било које снаге СРЈ и Републике Србије неће ући, поново ући, нити остати на територији Косова или у зони копнене безбедности односно зони ваздушне безбедности без претходне изричите сагласности команданта међународних безбедносних снага (Кфор)”.
Тако је на листи докумената и Кумановски споразум. Да ли је он војна капитулација? У Србији преовладава мишљење да он то није. Поменути споразум је несумњиво био капитулација, али не безусловна. Милошевићу је остављен рок од 12 дана да повуче своје снаге са Косова под строго дефинисаним условима. Након што се наша војска повукла са Косова, територију су преузели, на основу Резолуције 1244, војници НАТО-а са мандатом УН. При том, команданту Кфора дата су овлашћења не само над територијом Косова, већ и ван његових граница, што је укључивало и „употребу нужне силе” (нпр. да се уништи и радар на Копаонику, ако буде пуштен у рад): „Кршење било које од горе наведених одредби, укључујући и правила и поступке команданта међународних безбедносних снага (Кфор) којима се регулише ваздушни простор изнад Косова, као и неовлашћени летови или активирање интегрисаног система ПВО СРЈ унутар зоне ваздушне безбедности, долази под удар војне акције међународних безбедносних снага (Кфор) укључујући и употребу нужне силе”.
А да ли снаге УН са мандатом СБ могу да буду „окупаторске”, не треба трошити речи. Упркос томе, на НСП медијима дефилују „експерти” који тврде да је Косово „окупирано”. А нико да их пита: „Па зашто не предложите закон о томе у Скупштини Србије? Ево препишите Закон о привременој окупацији Крима, који је усвојила Скупштина Украјине.”
Након војне капитулације (Кумановски споразум) и политичког пораза (Резолуција 1244), Србија је ушла и у правну битку, у покушају да оспори сам акт проглашења независности Косова. Међународни суд правде УН дао је следеће мишљење: „Декларација о независности донета 17. фебруара 2008. није прекршила опште међународно право, Резолуцију 1244 Савета безбедности (1999) нити Уставни оквир. Сходно томе, усвајање те декларације није прекршило ниједан примењиви принцип међународног права”.
Колико пута је читалац чуо на НСП медијима за ово мишљење? Исто колико и на оним другим – тј. никада. За друге је то природно. А за Н(езависне) С(амосталне) П(рофесионалне)?