„Углавном се бавим мађарским делом Барање, који се некада простирао све до Поповца и Белог Манастира, у данашњој Хрватској. Ту су Турци 1591. године пописали становништво, а резултати су публиковани на мађарском језику 1979. године”, каже Милан Дујмов, у интервјуу који смо водили поводом његовог истраживачког подухвата.
На наградни конкурс за сакупљање српске језичке завичајно-историјске и етнолошке грађе у Мађарској, који су прошле године расписали Самоуправа Срба у Мађарској и Српски институт, свој конкурсни рад послао је и средњошколски професор историје Милан Дујмов. Његов рад носи наслов „Српска презимена Сечујско-мохачког санџака крајем 16. века”.
Овај истраживач историје Срба у Угарској, односно Мађарској, у свом научно-истраживачком раду користио је турске пописе, објављене у мађарској литератури, а који се односе на барањски крај, који је садржао велики број српских имена. Тиме је дао сведочанство о присуству српског живља на подручју Угарске већ током XVI века. Жири је овај истраживачки пројекат наградио трећим местом на споменутом конкурсу.
„Ја сам се приликом расписивања наградног конкурса за сакупљање српске језичке завичајно-историјске и етнолошке грађе у Мађарској, од стране Самоуправе Срба у Мађарској и Српског института, одлучио за наставак пређашњег конкурса, који су пре две године објавили исти расписивачи. Тада сам обрадио српска презимена из 16. века, у околини Баје и Сегедина, а сада су на ред доспела српска презимена из 1591. године, у региону око Мохача, тачније, Сечујског санџака, како су га Османлије називале. Ради се о источној Барањи, дуж Дунава, од Мохача, па све до Липове и Шарока. Ја сам се већим делом бавио мађарским делом Барање, који се тада простирао све до Поповца, Белог Манастира, који се данас налазе у Хрватској. Ту су Турци 1591. године пописали становништво, а резултати су публиковани на мађарском језику 1979. године. Конкретно, Елед Ваш (Vas Előd) је публиковао, али приликом објављивања извора он се није посебно бавио српским презименима. Баш зато, сматрао сам важним да се обелодане српска и имена српског порекла и то на српском језику.”
Можемо ли чути неколико српских презимена, које сте открили приликом свог истраживања?
- Јако је занимљиво да је тек ту и тамо било презимена на „ић”. Већи проблем је био одгонетнути шта је име, а шта презиме. Рећи ћу конкретно и пример - Вук. То може бити и име, али и презиме. Најчешће презиме било је Дошљак, које је упућивало на придошле са Османлијама, односно, касније на кметове. То становништво је Османлијама плаћало порезе и то су били углавном земљорадници. Поред презимена Дошљак, сусрећемо се често и са таквим презименима као што су: Вук, Вукоман, Вукомир, Радомир, Радован. Тада су то била најчешће имена и презимена. Желим поново нагласити да је врло мало презимена било на „ић” или „вић”.
Колико српских презимена садржи Ваш рад?
- Нисам побројао. Пошто се ради о тридесетак насеља где имамо просечно десет-петнаест имена, можемо рећи да се ради о преко три стотине презимена. Додуше, имамо и понављања, па се Дошљак налази у скоро свим насељима.
Ова научно-истраживачка студија ће највероватније имати и свој наставак. Знајући да нисте сконцентрисани само на један регион, претпостављамо да ће следити истраживања везана и за остале области у Мађарској.
- Тако је. Следећи задатак, који предстоји, јесте обрада српских презимена Копањског санџака. То је западна Толна и источни Шомођ, а пре свега ради се о околини насеља Копањ. У вези са овим местом, на мађарском језику, је публиковао један турски истраживач, који, међутим, негира да су тамо били Срби. Међутим, називи имена и презимена јасно указују да се ради о Србима. Приликом публиковања студије на мађарском језику, под насловом „Koppányi szandzsák népessége” (Становништво Копањског санџака), када је стигао до српских насеља, на нашу највећу жалост, није навео српска имена и презимена, већ само то да постоји „iflák falu” или „rác falu” (влашко село или рацко село).
Да ли имате намеру да објавите своје истраживачке резултате у неким издањима, која се баве историјом српског народа?
- Ја се надам да ће Српски институт при Самоуправи Срба у Мађарској објавити радове, који су пристигли на конкурс земаљске српске самоуправе и већ поменутог института. Пошто радим на једном капиталном пројекту, нећу имати времена да публикујем у скорије време, али отом потом. Мислим да би ово вредело објавити. Уз неке корекције и са уважавањем стручних примедаба и предлога, искрено се надам да ће ми се пружити прилика да некад публикујем свој рад, који је вреднован трећим местом на заједничком конкурсу земаљске српске самоуправе и Српског института ССМ.
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.