top of page

Мило Ломпар: „Црњански – биографија једног осећања”

Једна од трибина Међународног сајма књига у Београду, била је посвећена новом капиталном тротомном издању „Црњански – Биографија једног осећања”, аутора, професора др Мила Ломпара. Ово трокњижје о великану српске књижевности из пера његовог најбољег тумача објављено је у години када се навршило 130 година од рођења, по многима највећег модерног писца српске књижевности.

 

Празник књиге и култни културни догађај под великом куполом Београдског сајма већ 66 година заредом не престаје да привлачи читаоце, издаваче, преводиоце, новинаре, све љубитеље књиге жељне добре писане речи, али и велики број младе публике из ђачких клупа, којима посете оваквим манифестацијама треба да развију и утврде добре навике. Сунчани октобарски дани у Београду били су заиста прилика за сусрете људи из Србије и региона, наших људи из дијаспоре и иностраних посетилаца.


Важно обележје Сајма књига је и богат пратећи програм. Кроз бројне промоције, презентације и трибине, стручној и широкој публици учесници представљају низ тема важних за књижевност, издаваштво и културу.


Једна од посећених трибина, одржана у организацији новосадске издавачке куће „Православна реч”, била је посвећена новом капиталном тротомном издању „Црњански – Биографија једног осећања”, аутора, професора др Мила Ломпара. Ово трокњижје о великану српске књижевности из пера његовог најбољег тумача објављено је у години када се навршило 130 година од рођења највећег модерног писца српске књижевности – Милоша Црњанског.


Прва од три књиге, објављена је пре неколико година под истим насловом, али је она сада проширена, допуњена и доноси целовит поглед на личност Црњанског и његово место у култури. Ова књига је проширена у готово сваком поглављу, а посебно је додато неколико нових поглавља, посвећених поређењу пишчевих схватања са схватањима писаца конзервативне револуције, поређењем са Орвеловим писањем о шпанском грађанском рату и анализом негативних одзива на његово писање, насталих после пишчевог повратка у отаџбину. Ова поглавља настала су у неколико последњих година, јер Црњански не престаје да инспирише и покреће професора Ломпара да о њему пише и истражује нове појединости његовог живота и дела, кроз професуру, али и као председник Задужбине Милоша Црњанског.


Друга и трећа књига посвећене су оригиналним анализама поезије, прича, путописа, драма и свих шест романа Црњанског. У њима аутор доноси развијене паралеле са репрезентативним делима светске књижевности, а основни оквир, који обезбеђује јединство све три књиге, представља анализа вишеобличности искуства страности и аутентичности, као једног од репрезентативних садржаја модерног искуства, у личности и делу Милоша Црњанског.


- Пред нама је, свакако, животно дело професора Мила Ломпара, који је најбољи познавалац дела Милоша Црњанског и најкреативнији његов тумач. Прву књигу о Црњанском, посвећену другој књизи „Сеоба”, објавио је још 1995. године, а од тада су изашле још четири његове књиге, којима се он у интерпретацији опуса Црњанског приближавао неком заокружењу. Када се 2018. године појавила монографска публикација „Црњански – Биографија једног осећања”, то је био печат његовог дотадашњег рада. Свака од ових књига била је награђена, а у књижевној критици је речено да се ради о ремек-делима савремене српске есејистике.


Трокњижеје пред нама је синтеза дуготрајног и посвећеничког рада. Тумачење Црњанског, које нам пружа професор Ломпар, је у српској књижевности преломно и прекретничко. Оно указује да је неопходно да дође до промене наше културне свести, како српска култура неправедним позиционирањем Црњанског не би била обезвређена. Црњански, по професоровом мишљењу, у канону српске књижевности не заузима оно место које би требало да му припада, па је главни циљ његовог ангажовања да укаже на неопходност промене наше културне свести, да покрене процес таквих промена и да сам својим интерпретацијама пружи свој допринос – истакла је на трибини др Весна Тријић.


Аутор Мило Ломпар се захвалио свом издавачу на јединственом труду да се публици понуди ово допуњено издање, које је и у брошираном повезу доступно широј читалачкој публици, уз напомену да друга раскошна и престижна монографија „Црњански и светска књижевност” није откупљена за библиотеке у Србији и није добила подршку Министарства културе РС.


„Када се дуго бавите једним писцем, у мом случају још од мог награђеног матурског рада, који је био посвећен 'Сеобама', ви присуствујете менама у његовој судбини. И кад је Црњански био прихваћен као писац, увек је ту било неко 'али'. У естетском смислу према његовим позним делима, у његовом друштвеном значењу, или у његовом политичком ангажману. То што је изазивао друштвену или политичку нелагоду, имало је свог одраза у естетској сфери. Ипак, временом, ја сам уочио како дело Црњанског, снагом свог уметничког израза, генерацијама које пристижу, долази на своју праву меру и вредност, да се ова 'али' смањују, али да се не губе. Та нелагода, која је остајала, има и неку дубљу културолошку заснованост, и понудио сам идеју о алтернативном културном подручју, које овај писац обележава у нашем јавном очекивању. Интересовало ме је порекло те алтернативности. Томе је посвећена прва књига, где ја посматрам његову судбину у смислу који иде изнад свих појединачности његове личности, односно назначујем оне моменте који су пресудни за његов живот. Друге две књиге су посвећене његовим делима и ја сам пратио његову књижевну еволуцију, са кључним моментом, а то је осећање страности, или аутентичности. Странац у својој двострукости, божанског и демонског садржаја, како кад и како где, одсликава наше животе и њихову унутрашњу динамику. Осећање страности осцилира у самом писцу. Та идеја је водила читав низ мојих анализа, које су ми помогле да дам један поглед на Црњанског, који је резултат мог скоро педесетогодишњег рада”, закључио је своје излагање професор Ломпар.



Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.

bottom of page