Влада повлачи министре са универзитета

Одлука мађарске владе да повуче своје функционере из управа универзитета, донела је олакшање пре свега студентима, који су услед замерки од стране ЕУ недавно остали без могућности да део школовања проведу у иностранству.

Министри Јудит Варга, Чаба Лантош, Јанош Лазар, Михаљ Варга, Иштван Нађ, Петер Сијарто и Тибор Наврачић најавили су на крају тродневне седнице владе да од 15. фебруара неће наставити рад у одборима фондација које управљају мађарским универзитеттима. Ту одлуку саопштио је министар Гергељ Гуљаш, шеф кабинета премијера Орбана, на конференцији за новинаре.

Он је пренео очекивање владе да тако поступе сви државни функционери, укључујући државне секретаре, њихове заменике, министарске и владине поверенике. Гуљаш је рекао да је мађарска влада "увек била спремна на разумне компромисе са Европском унијом, укључујући и подршку захтевима који немају законску основу, али који не штете интересима Мађарске".

„Европској комисији би требало дозволити да поставља захтеве само на основу ЕУ закона, али ми смо одавно отишли даље од тога“, подвукао је он.

Гуљаш је нагласио да ниједан политичар неће остати у јавним универзитетским фондацијама. Додао је да је влада, ако је потребно, спремна да модификује мандат повереника у фондацијама на одређени временски период, уместо на доживотни.

Мађарска академска јавност била је веома узнемирена када је почетком јануара стигла вест да мађарски универзитети који раде као фондације од јавног интереса и они којима управљају такве фондације, неће добити нове грантове из програма међународне размене студената и професора Еразмус плус и програма Хоризонт Европа за истраживање и иновације које финансира ЕУ. Осим захтева да се министри и остали државни функционери повуку из фондација, из Брисела су стигле и примедбе на модел функционисања институција, за који је речено да не обезбеђује транспарентно управљање средствима из фондова ЕУ, пошто се на њих не примењују правила о јавним набавкама, а ни о сукобу интереса.

У Мађарској тренутно функционише двадесетак универзитета, од којих је већина до сада добијала значајне субвенције од ЕУ. Примера ради, у периоду од 2014. до 2020. године, Универзитет Корвинус у Будимпешти, добио је на име грантова 3,6 милиона евра из оквирног истраживачког програма Хоризонт 2020, за једанаест својих пројеката. Такође, у децембру 2020. године, први пут у својој историји, Корвинус је победио на тендеру чији је буџет износио четири милиона евра.

Према подацима Европске комисије, 2020. године је 22.620 мађарских држављана учествовало у програму размене у области високог образовања и стручног оспособљавања Еразмус плус, а Европска унија их је подржала са 40,45 милиона евра.

Да подсетимо, поводом одлуке Европске комисије о ускраћивању средстава Мађарској, Министарство културе и иновација је у јануару саопштило да ће влада „одржавати сталне консултације до крајњег рока у марту, како би осигурала континуирани, неометан приступ ресурсима који утичу на високо образовање“. Тада је наведено да је Мађарска „испунила све своје обавезе и стога одбија да прихвати дискриминаторску одлуку Европске комисије да искључи из директних тендера ЕУ фондације за управљање имовином од јавног интереса и универзитете којима оне руководе".

Министар без портфеља, задужен за коришћење фондова ЕУ Тибор Наврачић, рекао је тада да током преговора, од стране Брисела никада није сугерисано да Европска комисија сматра како је ризично да политичари буду у одборима фондација од јавног интереса.

У Будимпешти се очекује да би након оставки, ускоро би могло доћи до напретка у разговорима о наставку финансирања програма Еразмус плус, јер је тај вид стипендирања студената и професора од кључног значаја за мађарске универзитете. Према досадашњој пракси, студенти основних студија су последњи семестар у оквиру трогодишњег школовања проводили у иностранству, похађајући одабране програме на сродним универзитетима. Сличну сарадњу са факултетима ван Мађарске имали су и професори, који су најмање једном годишње могли проведу недељу дана у иностранству и држе предавања из својих ужестручних области. Трошкове тих њихових активности покривала је Европска унија, путем својих програма Еразмус плус и Хоризонт Европа.