Друштвене мреже преузеле су примат од телевизија што се тиче медијског и дигиталног описмењавања грађана, показао је четврти циклус истраживања у оквиру програма „Нова писменост”, које је урадио Центар за слободне изборе и демократију (Цесид).
Резултати, ипак, суштински показују да је тренутна медијска писменост грађана у Србији највиша у протекле три године, као и да је дигитална писменост опала у 2022. Индекс медијске писмености тренутно износи 3,97 од идеалних шест, док је код индекса дигиталне писмености примећен пад у односу на претходни истраживачки циклус и он је сада 10,68 од максималних 15. Индекс медијске писмености, у ствари, представља способност особе да анализира садржај који упија из медија.
Од свих медија, наши грађани највише времена проводе уз друштвене мреже, око 100 минута дневно, 57 минута на дан слушају радио, док штампи посвећују 28 минута у току 24 сата. Грађани су 2021. године просечно проводили нешто више од сат времена дневно уз телевизију (68 минута), а сада се њихово поверење у њу, као и време које проводе уз овај медиј, повећало на готово сат и по времена (88 минута), показује истраживање Цесида. Горан Зарић, менаџер програма „Нова писменост”, појаснио је да су грађани своју медијску и дигиталну писменост оценили „задовољавајуће”.
– Млади су најчешће на Инстаграму, док је 66 одсто тинејџера свакодневно на „Тиктоку”. Путем телевизије се примарно информише публика старија од 40 година. Готово половина испитаника и даље наводи да веома ретко или никад не проверавају изворе информације коју су чули или прочитали. И поред поменутих медијских навика, убедљиво највеће поверење грађана исказано је за информације које добијају путем личних контаката, чак 76 одсто, док најмање верују инфлуенсерима као каналима информисања, 18 одсто – навео је Горан Зарић.
Он је истакао да програм „Нова писменост” од ове године мери и индекс медијске и дигиталне писмености кроз родну призму.
– Занимљиво нам је да је код жена забележена виша вредност медијске (индекс 4,06) и дигиталне (индекс 11) писмености у односу на мушкарце – објаснио је Зарић.
Прикупљени подаци указују да људи сада своје могућности критичког размишљања и процењивања садржаја који се емитују у медијима оцењују нешто боље него у кризним, пандемијским годинама. Међутим, како индекс медијске писмености још увек није достигао вредност из периода пре пандемије, чини се да је преплављеност информацијама о вирусу корона и пандемијској ситуацији у земљи и иностранству сада замењена тренутном међународном политичком и економском кризом изазваном ратом Русије и Украјине. И да је то поново утицало на ниже налазе по питању проверавања извора информација, али и тога да ли текст поткрепљује тврдњу изнету у наслову.
Позитивно је што истраживање показује да грађани Србије све више увиђају значај заштите личних података на интернету. У овом истраживачком циклусу забележен је највећи проценат, од 59 одсто, испитаника који знају да заштите личне податке на интернету, али такође и највиши проценат, од 42 одсто, испитаних који су у доживљавали непријатности у онлајн комуникацији, у виду вређања, прозивања, исмевања, претњи.
Истраживање је спроведено на популацији старости између 12 и 60 година, како би будући доносиоци одлука разумели и драстичне разлике између навика генерације З, односно зумера рођених између средине деведесетих година прошлог века и око 2010, и бебибумера, рођених између 1944. и 1964. Резултати одсликавају медијске навике и понашање грађана, али и њихов однос према медијској и дигиталној писмености у протеклих годину дана.