Најављено представљање нове књиге нобеловца Имреа Кертеса

Из штампе је изашла књига Имреа Кертеса "Живот и писање – белешке 1959–1973" која расветљава причу о настајању његовог романа "Бесудбинство". О новој књизи мађарског нобеловца биће речи 5. и 15. јуна, током 95. Недеље књиге у Будимпешти.

Новообјављено Кертесово дело даје дубљу слику од претходних извора о књижевним, филозофским и историјским делима које је читао писац, добитник Нобелове награде, речено је за МТИ из Института "Имре Кертес".

У децембру 2020. године, под покровитељством Фондације за истраживање историје и друштва Централне и Источне Европе, која одржава Институт "Имре Кертес", објављен је свезак кратких прича овог нобеловца под насловом "Крај света - приче" Имреа Кертеса. Књига је садржала краћи роман, две приповетке и есеј из ранијих, мање познатих ауторових дела, наводи се у саопштењу.

Две године касније, у години када је Кертесу додељена Нобелова награда за књижевност, изашло је 33. издање светски познатог романа "Судбина", чију је основу чинило издање из 1993. године, ревидирано од стране аутора.

На рођендан Имреа Кертеса, у новембру 2023, јавност је могла да се упозна са радионичким дневником "Скице – белешке, тематски планови 1958–1963", који је нобеловац водио упоредо са писањем "Судбине".

У тому, који садржи и „напомене о радионицама“ и скице за кратке приче, кратке романе и драме које никада раније нису објављене, било је могуће пратити стваралачки процес у којем је Кертес своја искуства у логорима смрти пренео у књижевну форму.

Причу о стварању романа "Бесудбинство" додатно употпуњује серијал текстова "Биће и писање - белешке 1959-1973", објављен за овогодишњу Недељу књиге, у издању Института "Имре Кертес", а у издању Центра за истраживање историје и друштва Централне и Источне Европе. Овај материјал је саставио Имре Кертес.

Представљање књиге одржаће се у среду 5. јуна у 16 ​​часова у Институту "Имре Кертес".

Књига пружа дубљи увид од било ког претходног извора у то како је Имре Кертес размишљао, као и која књижевна, филозофска и историјска дела је читао, стоји у сажетку.

Као што је написано, ауторове аутобиографске белешке прати око 400 објашњења, богат појмовник и информативни индекс. У поговору том делу, Мартон Шолтес, научни директор Института "Имре Кертес", читаоцима представља историју настанка рукописа и његове књижевне и филозофске додатке.

О књизи ће се водити и дискусија током 95. Недеље празничне књиге 15. јуна у 10.30 часова на сцени Трга Верешмарти, а тога дана од 12.30 часова, научни директор института ће на штанду Фондације за истраживање историје и друштва Централне и Источне Европе, објашњавати детаље о Кертесовом стваралаштву и раду ове установе.

Имре Кертес (1929-2016), мађарски књижевник, рођен је у Будимпешти. За време Другог светског рата, као четрнаестогодишнак депортован је у нацистички логор Аушвиц, а затим у логор Бухенвалд. По завршетку Другог светског рата, враћа се у Будимпешту где ради као новинар за Вилагошаг, од 1948. Године 1951. добија отказ и посвећује се писању и превођењу, између осталог преводи дела Ничеа, Хорфманстала, Фројда, Рота, Витгенштајна и Канетија. Подједнако проскрибован као Јеврејин и у нацистичкој и комунистичкој Мађарској, иселио се у Немачку.

Своје најпознатије дјело Бесудбинство, у којем описује искуство петнаестогодишњег дечака у концентрационим логорима Аушвиц, Бухенвалд и Зајц, започиње 1960. а објављује га тек 1975. године. Иако по жанру квазиаутобиографија, овај роман, по пишчевим речима, не садржи значајније аутобиографске елементе. По том роману снимљен је и истоимени филм 2005. године у режији Лајоша Колтаија.

Добитник је бројних књижевних награда и признања, а Нобелову награду за књижевност добио је 2002. године. Објавио је дела Бесудбинство, 1975, Фијаско, 1988, Кадиш за нерођено дете, 1990, Извиђач, 1977, Енглеска застава, 1991, Галиотов дневник, 1992, Другачији ја: хроника метаморфозе, 1997, Холокауст као култура, 1993, Трен тишине док вод за стрељање поново пуни пушке, 1998, Прогнани језик, 2001, Ликвидација, 2003.

Осим неколико превода по часописима, на српски језик преведена су његова два романа, "Бесудбинство" (прев. Александар Тишма), Нови Сад, 2002, и "Кадиш за нерођено дете" (прев. Арпад Вицко), Нови Сад, 2005, као и краћа новела у књизи "Један догађај" (заједничка књига коју чине два текста: Имре Кертес, "Записник", и Петер Естерхази, "Живот и књижевност", прев. Сава Бабић), Београд, 2006.

Критиковао је Стивена Спилберга за приказ холокауста у филму "Шиндлерова листа" (1993) као оличење кича: „Сматрам кичем свако представљање холокауста које није у стању или не жели да разуме органску везу између нашег сопственог деформисаног начина живота и могућности да се холокауст уопште разуме“, рекао је тада Кертес.