„Решила сам да обрадим дешчанске локализме. Почела сам да сакупљам речи, неколико сам већ имала, које сам забележила још од родитеља, а код нас у кући се користио тај стари дешчански локализам. Родитељи су до краја живота употребљивали тај језик, речи су остале за памћење“, каже за наш портал ауторка победничког рада на конкурсу Српског института.
На наградни конкурс за сакупљање српске језичке завичајно-историјске и етнолошке грађе у Мађарској, који су прошле године расписали Земаљска српска самоуправа и Српски институт при ССМ, свој конкурсни рад под шифром „Нити народ може бити без језика, нити би језик могао опстати без народа“ поднела је и Невенка Белајски, средњошколски професор у пензији, активисткиња дешчанског Културно-уметничког друштва „Банат“, која је освојила први место на овом конкурсу.
„Тема коју сам одабрала, били су дешчански локализми. Када сам прочитала конкурс, поставила са себи питање: која би мени лично највише одговарала тема? Решила сам да обрадим дешчанске локализме, а идеју су ми дали сарадници Српског института, који су код мене радили на пројекту „Слика и памћење“. Током интервјуа, који сам дала њима, скренули су ми пажњу да користим изразе, старе речи, које још нису чули нигде, па би их можда вредело сакупити и истраживати. Након тога, решила сам да кренем са обрадом. Користила сам Српски речник, истраживала стручну литературу. О поменутој теми је писао и Предраг Степановић, па сам и његову литературу пажљиво прелиставала и користила, а у Новом Саду сам пронашла једну докторску дисертацију, рад који обрађује војвођанску кухињу. Дакле, нисам само речи и изразе обрадила, него и друге теме, тачније лексику, која је у вези са војвођанском кухињом. Зашто сам и то прикључила свом раду? Зато, јер памтим она стара јела која су пре кували. Све то било је повезано са лексикологијом", каже госпођа Белајски.
Колико израза сте успели да сакупите и забележите?
- Не знам тачно, нисам избројала. Али, рад се простире на укупно 38 страница. Постоји уводни део, који је осврт на историјат Деске, потом следи такође један увод, везан за дијалектологију, о српском језику, где да сместимо дешчански дијалекат, а све остало је речник.
Колики Вам је изазов представљао истраживачки рад, поготово ако узмемо у обзир да сте, првенствено, предавали енглески језик у школи, а завршили сте и смер за српскохрватски језик?
- Мене је увек интересовала лингвистика и историја речи. У школи где сам радила било је обавезно радити неку публикацију, или научни рад. Дакле, могу рећи да сам била упућена, истина на еглеском или мађарском језику – пренети на српски, мало је било теже, али стручна литература коју сам прочитала и употребила много ми је помогла.
Вероватно сте све те речи класификовали. На који начин?
- Углавном сам сакупљала лексичке изразе. Све те речи које сам сакупила, објавила сам у азбучном редоследу. Један део је у вези са породицом – ради се о појмовима који се тичу породичних односа, а ту је и војвођанска кухиња, тј. ту су и јела. Значи, објаснила сам порекло јела и лексику у вези са кухињом и свињокољом.
Има ли још нечег неоткривеног, што можда још није објављено?
- Вероватно да има, пошто сам касно кренула са истраживањем. Касније сам се, такође, сетила неких речи, али ја сам покушала да покупим речи у вези са свакодневном комуникацијом. Када бисмо погледали какви су занати били, онда бисмо пуно тога открили. Наиме, сваки занат има своју терминологију, било би још много тога да се сакупи. Нисам ишла да сакупљам речи, него сам користила оне изразе који су остали захваљујући породици, које сам чула и забележила од родитеља.
Хоће ли Ваш конкурсни рад имати наставак?
- Тренутно радим на допуњавању свог рада. Многих израза сам се касније сетила. Данас већ бивши Дешчани, па и њихови потомци, који не живе у Дески, чим су прочитали извештај у нашем недељнику, јавили су ми се, јер су се сетили неких појмова и израза. Искрено се надам да ћу још пуно тога наћи и забележити. Са друге стране, веома ме занимају и стари занати, али нажалост, већина људи која би ми могла притећи у помоћ, више није међу живима. Видећемо! Наравно, има и других тема, што значи да има и изазова.
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.