Највиши званичници Мађарске упозорили су да постоји значајна разлика између политике према Кијеву коју на терену спроводи НАТО и реторичких иступа његових челника. Као пример такве праксе наводи се чињеница да алијанса, с једне стране „припрема директну интервенцију у Украјини“, док са друге, њен шеф Јенс Столтенберг упозорења званичне Будимпеште на ту појаву квалификује као „неоправдану бојазан“.
Европски челници дубоко су загазили у рат, третирају га као свој и воде га као свој, навео је мађарски премијер Виктор Орбан на Фејсбуку и додао да је Запад на почетку намеравао да Украјини пошаље само кациге, да би потом Русији увео оштре санкције, а Украјини почео да шаље борбене авионе и милијарде евра.
"Шаљу новац и оружје, али ситуација се не поправља, већ напротив, постаје све гора. На корак смо од тога да Запад пошаље војску у Украјину. Ово је ратни вртлог који би могао повући Европу у провалију", упозорава Орбан.
Он каже да се Брисел игра ватром, да Мађари знају шта је рат и да им је „доста тога“.
"Уверен сам да се морамо клонити овог рата. Ово није наш рат. Не желимо рат и не желимо да Мађарска поновно постане играчка великих сила и због тога се морамо залагати за мир – код куће, у Бриселу, у Вашингтону, у УН-у и НАТО-у", додао је Орбан.
Он је претходно, у више наврата, оптуживао европске челнике да користе ратну логику, а Украјину називао протекторатом Запада. Орбан сматра да Украјина треба да постане тампон зона између Русије и чланица НАТО.
На конференцији националних конзервативаца одржаној прошле недеље у Бриселу, он је поновио став да Украјини "која је између Мађарске и Русије“, не треба дозволити да постане чланица ни ЕУ, ни НАТО-а. Орбан је тада Украјинцима поручио: "Момци, морате схватити да сте земља из тампон зоне. Не можете да промените свој кућни број" и додао да је Украјина сада "само обичан протекторат“, који се ослања на западни новац и оружје и „више није суверена земља".
Мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто примећује да су у Бриселу „све интензивније припреме за светски рат“. Како каже, америчка левица, НАТО и Брисел све убрзаније иду у том правцу, уместо да се фокусирају на стварање мира и тражење дипломатских решења. Он оцењује да су најновије активности Европе и НАТО-а једнаке припремама за светски рат и да лидери ЕУ и НАТО-а "пате од ратне психозе и осећају се као да су у рату са Русијом".
Мађарска власт, каже он, жели да се рат заврши што пре и оцењује да су највеће шансе да се то деси ако на изборима за Европски парламент и за америчког председника "победе кандидати који су за мир", преноси агенција МТИ.
"Од ранијег става да није учесник у рату између Русије и Украјине, НАТО је дошао до тога да су неке земље чланице почеле да мењају тај став и гурају НАТО у координаторску улогу у снабдевању Украјине оружјем, а такође и у спровођењу војне обуке. У таквих операцијама Мађарска неће учествовати", истиче Сијарто.
Он истиче да је за Мађарску „очигледно и апсолутно јасно" да треба да одржава везу с руским руководством и додаје да и он сам одржава контакте са руским званичницима, укључујући и министра спољних послова Сергеја Лаврова.
„Верујемо да је дипломатија способност да разговарамо једни са другима чак и у тешким околностима. Па чак и ако се не слажемо у свему. На крају крајева, нема апсолутно ничег посебног у комуникацији са онима са којима се о свему слажете. Постоје области које нису потпале под режим санкција. И моје питање је зашто не бисмо побољшали сарадњу с Русијом у оним областима које нису погођене санкцијама. Тако да када се појави потреба за контактом на високом нивоу – ми смо апсолутно отворени”, каже Сијарто.
Према извештајима мађарских медија, глобална војна потрошња достигла је највиши ниво у историји. Позивајући се на извештај Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ), дневник „Мађар немзет“ пише да су показатељи за 2023. премашили оне из претходне године. Потрошња за војне потребе је, како се истиче, прошле године порасла за 6,8 одсто, на 2,44 билиона долара, што је највећи годишњи пораст од 2009. године. На наоружање се у 2022. години, подсећа се у извештају, трошило 2,24 трилиона долара, након чега је свих десет највећих земаља света значајно повећало потрошњу у тој области.
На челу ове листе су Сједињене Америчке Државе, чији издаци од 916 милијарди долара чине више од трећине глобалне потрошње за напружање и војну опрему. Другопласирана је Кина, са 296 милијарди долара годишње. Војни буџети ових двеју земаља чинили су у 2023. години половину глобалне потрошње у овој области, наводи се у извештају.