Да је притисак миграната на Мађарску и земље региона све већи, указују и подаци словеначке полиције, према којима је у првих шест месеци ове године знатно повећан број илегалних покушаја уласка миграната из Мађарске у Словенију.
Притисак миграната на хрватску границу у првих шест месеци ове године ослабио је у односу на исто раздобље прошле године, показују подаци Министарства унутрашњих послова Хрватске. Слична је ситуација у Словенији и БиХ, а подаци указују на то да је мигрантска рута активнија у Србији, одакле мигранти покушавају да уђу у Мађарску па даље у Словенију. "Јутарњи лист" показује да ово затишје неће потрајати ако се настави ескалација сукоба у Авганистану и да би даље напредовање талибана у тој земљи могло да постакне нови талас миграције тамошњег цивилног становништва према Европи.
Према подацима хрватског МУП-а, у првих шест месеци ове године гранична полиција евидентирала је 7.434 незаконита преласка државне границе, што је 11,2 одсто мање него у истом раздобљу 2020. године, када су евидентирана 8.374. Најчешће је реч о избеглицама из Авганистана, Пакистана, Бангладеша, Сирије и Kосова. Највећи притисак незаконитих миграција и даље је на подручју полицијских управа личко-сењске, сисачко-мославачке и карловачке.
У истом раздобљу ове године словеначка полиција бележи 3.343 илегална преласка границе, што је за 34,8 одсто мање него у истом раздобљу 2021. У Босни и Херцеговини у овом се тренутку налази око 7.500 миграната, што је знатно мањи број него прошлих година.
Према подацима БиХ власти, у тамошњим прихватним центрима смештено је око 50 одсто миграната мање него прошле године. У Србији је званично евидентирано око 4.000 миграната, но незванични број је далеко већи. Мигранти који се налазе у тој земљи, уместо преко БиХ, на територију ЕУ у све већем броју покушавају да уђу преко Мађарске, па је уз српско-мађарску границу успостављено више илегалних кампова.
Један такав овог месеца расформирала је српска полиција. Да је притисак на Мађарску све већи, потврђују и у хрватском МУП-у. Према њиховим наводима, разлог смањења незаконитих прелазака хрватске границе јест „учинковита заштита хрватске спољне границе која је подстакла део миграната на проналажење нових слабих тачака на спољној граници ЕУ, односно премештање миграната из БиХ у Србију те покушаји преласка преко Румуније и Мађарске“.
Да је притисак на Мађарску све већи, указују и подаци словеначке полиције, према којима је у првих шест месеци ове године знатно повећан број илегалних покушаја уласка миграната из Мађарске у Словенију.
Све јача заштита хрватске спољне границе има и своју цену. У буџету МУП-а за ову годину за сузбијање незаконитих миграција обезбеђено је 52,850.000 куна, а у првих шест месеци евидентирани су и плаћени трошкови у износу од 41,592.622 куне, наводи Јутарњи лист.
Дакле, у првих шест месеци већ је потрошено око 80 одсто буџетских средстава. Тај новац потрошен је на прековремени рад, теренски додатак, смештај и прехрану полицијских службеника на спољној граници те трошкове горива и одржавања возила која се користе у надзору границе. У МУП-у кажу како ће наведени трошкови бити плаћени из европских средстава.
Део миграната ипак из Хрватске успе да уђе у Словенију, а у првих шест месеци ове године словеначка полиција је у поступку реадмисије у Хрватску вратила њих 1.590. У МУП-у тврде како је углавном реч о странцима који у Хрватској имају статус тражитеља међународне заштите и који вишекратно, а неки десет и више пута, незаконито прелазе односно покушавају прећи границу са Словенијом те их хрватска или словеначка полиција након хватања враћају у Хрватску.
С обзиром на то да је за већину миграната Хрватска искључиво транзитна земља, већина њих злоупотребљава институт међународне заштите. То потврђује податак да је у 2020. у Хрватској поднето 1.655 захтева за међународну заштиту, а 31. децембра 2020. године у смештајним капацитетима налазило се само 325 тражитеља међународне заштите.