Први мост је део Фрушкогорског коридора и он је у изградњи, други је у продужетку Булевара Европе, око кога теку припремни радови, а трећи треба да користи старе стубове у реци и води пешаке и бициклисте директно до Петроварадинске тврђаве. Уз њих, очекује се да ће Нови Сад имати шест мостова 2025-2026. године.
Градња нових мостова ће коштати, према речима министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горана Весића, 369,5 милиона евра или 1.250 евра по глави становника Новог Сада, а улажу држава, покрајина и град. Он је за пројекат у склопу Фрушкогорског коридора казао да не постоји „еколошкији” од њега јер се саобраћај спушта у тунел под земљу, а у граду смањује саобраћајни промет за 85.000 километара.
За други мост, у продужетку Булевара Европе, који ће осим мостовске конструкције имати и вијадукт кроз насеља, министар је рекао да ће ту бити забрањен теретни саобраћај и да је наложио дизање баријера за заштиту од буке, те да је то додатно што ће бити урађено. Новина је и да ће се спровести студија и смернице о ревитализацији простора око тог моста, како су то предвидели стручњаци на челу са Институтом за низијско шумарство и заштиту животне средине у Новом Саду.
„Нови Сад ће добити праву зелену оазу и простор уређен у складу са свим правилима струке”, истакао је министар на презентацији у Градској кући.
Испред ње су пред почетак презентације протестовали еколошки активисти који кампују у природној оази Шодрош, где се буне због сече дрвећа и уништавања зеленила, и траже мост на другом месту. Они су пред улазом опколили председника покрајинске владе Игора Мировића и викали му „уа”, а он им је узвраћао на исти начин. У сали је затим поручио да ће се три нова моста градити, али да ниједна друга област живота неће бити занемарена. Похвалио је извођача радова, кинески ЦРБС.
Градоначелник Милан Ђурић навео је том приликом да су сва три нова моста важна за Нови Сад, јер ће се тешки саобраћај изместити на Фрушкогорски коридор, а подграђе Петроварадинске тврђаве моћи ће да се претвори у пешачку зону и туристички потенцијал.
Директор „Коридора Србије” Александар Антић указао је на значај стручног аспекта представљања пројеката и поручио да су то пројекти који су пре свега у функцији Новог Сада, те да ће се уважити све смернице око ревитализације природе.
Смернице са биолошким и биотехничким решењима за ревитализацију природе представио је директор института проф. др Саша Орловић. Студија се тиче станишта дивљих врста, парковске зоне и зоне која би се надовезала на њих. Учествовали су и представник ФТН-а проф. др Вук Богдановић, државна секретарка Министарства животне средине Сара Павков и представници кинеске компаније Милијан Милић и Александар Николић.