Упркос пандемији, посета Музеју Николе Тесле не јењава. Ово здање у Крунској улици и даље је једна од омиљених „дестинација” домаћих и страних туриста, али и суграђана. Због тога не чуди што га дневно посети и по 300 људи.
Протеклих месеци, како каже Ивона Јевтић, директорка Музеја Никола Тесле, повећан је број оних који долазе у овај кутак посвећен великом научнику.
– Посећеност је порасла ове године, а посебно у претходних неколико месеци. У већем броју долазе људи из наше земље, али је повећано и интересовање туриста, чија је национална структура мало другачија него претходних година. До сада смо имали велики број посета из Турске, Француске, Шпаније, Италије, Бразила, Аустралије и Африке, а протеклих неколико месеци забележен је повећан број гостију из Индије, Кине, Русије, Словеније... Углавном нам долазе посетиоци који су на пропутовању кроз Европу, они који су дошли код родбине, а велики је број и оних који долазе у Београд баш са циљем да посете музеј – каже Јевтићева.
Колико су шаренолике групе које желе да сазнају нешто о генију показује и недавна посета америчких глумаца Кејт Хадсон и Едварда Нортона. Они су са једним делом филмске екипе и својим породицама боравили у музеју. И уместо да остану један сат, провели су – три.
– Број посетилаца годинама је растао. Пре 18 година било их 3.000, да бисмо 2019. забележили рекордних 150.790. Прошле године, упркос пандемији и томе што нисмо радили два и по месеца, музеј је посетило 36.000 људи. Туре организујемо на енглеском и српском језику, а филм о Тесли којим почињемо вођење титлован је на 11 светских језика: енглески, француски, немачки, руски, мађарски, словеначки, грчки, турски, кинески, италијански и јапански. Због велике заинтересованости посетилаца, отворили смо врата музеја и понедељком, који је доскоро био традиционално једини нерадни дан музеја – рекла је директорка.
Она истиче да се у овој институцији спроводе све прописане епидемиолошке мере, од ношења маски, растојања, па до обавезне дезинфекције на улазу:
– У периоду када нисмо могли да примамо посете преоријентисали смо се на двојезичне виртуелне садржаје. Направили смо и две мобилне апликације, за андроид и иОС уређаје које корисници могу бесплатно да преузму из Гугл плеј продавнице – каже Јевтићева.
На основу новијих истраживања, урађено је неколико виртуелних презентација као што су „Закорачи у Теслину Лонг Ајленд лабораторију”, „Теслини изуми” где је представљена Теслина фонтана, бродић, бежични пренос енергије. У оквиру понуде музеја је и секција Гугл артс енд калчр где се налазе садржаји креирани у сарадњи са Гугл корпорацијом и где може да се погледа више од 120 оригиналних слика и докумената из архиве која се чува у музеју.
У музеју се баштини много тога у вези са Теслом, његов живот и рад, али изложбени простор обухвата само око 200 квадрата па није могуће на поставци приказати његов целокупан научни допринос. Тренутно, посетиоци могу да виде бројне Теслине личне предмете попут ципела, кошуља, цилиндара, одела, прибора за писање, наочара, ствари из соба 3327 и 3328 хотела „Њујоркер” где је преминуо 7. јануара 1943 – месингани кревет, метални ормар, фрижидер... али и део посвећен његовом раду и доприносима у области електроенергетике и машинства, изуму индукционог мотора и теледиригованог брода.
Његову збирку од текстила и коже чини 515 предмета. Израђени су индустријски или ручно у периоду од деведесетих година 19. века до раних четрдесетих 20. века. До сада је конзервирано 196 предмета. Када је реч о архивској грађи из Личног фонда Николе Тесле, она је готово у потпуности дигитализована до 2015. године, али се с тим послом наставља. Захваљујући дигитализацији, добијене су копије које се могу користити уместо оригинала. Поред скенирања, извршено је и микрофилмовање грађе, како би се осигурала трајност културног наслеђа за будуће генерације.
– Допринос Николе Тесле није лако представити, а ни измерити. Он је задужио човечанство у областима као што су пренос и коришћење наизменичних струја, бежична комуникација, машинство, управљање на даљину... На његовим проналасцима заснован је савремени електроенергетски систем који представља најзначајнији део инфраструктуре сваке земље. До сада смо имали неколико измена и актуелну поставку сматрамо најпотпунијом до сада јер доследно представља једног српског генија и његову заоставштину – каже директорка музеја.