Орбанова влада донела је у 31. маја уредбу којом су измењена правила о додатном опорезивању фармацеутских компанија. Ова уредба представља јасну претњу произвођачима лекова, што би могло да доведе до озбиљних несташица фармацеутских производа, сматрају аналитичари.
Према уредби, произвођачи и дистрибутери ће од 1. јула морати да плаћају додатни порез од 20 одсто на субвенционисане лекове са произвођачком ценом мањом од 10.000 форинти (27 евра) и 40 одсто на лекове са вишом ценом, уместо 28 одсто раније плаћених, преноси Непсава. Лист тврди да међународни произвођачи још не разговарају о последицама тог потеза, јер чекају да њихове централе одлуче да ли ће под овим условима и даље продавати своје производе на мађарском тржишту или ће их повући.
У случају друге опције, то би могло да утиче на бригу о пацијентима на неколико фронтова. Већ постоје повремени недостаци савремених лекова, као што су инсулин, антикоагуланси и хранљиве материје за сузбијање рака. Додатни порез би могао значајно да прошири ову листу и укључи производе који спасавају животе, као што је ауто-ињектор адреналина, који кошта неколико десетина хиљада форинти и користи се за тешке алергијске нападе, пише Непсава.
Лист додаје да из апотека могу нестати не само најсавременији, већ и генерички (после произведени) лекови. То сада укључује биолошке лекове, као што су терапије за артритис и разне хематолошке болести. Укупно, у апотекама у Мађарској постоји око 500 субвенционисаних генеричких лекова. Корисник здравственог осигурања троши у просеку око 20 одсто свог буџета за лекове из ове групе. Према аналитичару фармацеутског тржишта са којим је лист разговарао, овај сегмент је најугроженији са новоуведеним додатним порезом од 40 одсто, јер су многи активни агенси у овој групи само генерички, а ако се не исплати продавати их, неће бити доступни.