Орбан: Мит је да Мађарска не може да напредује без новца ЕУ

"Мађарска влада је успела да финансијски закључи 2023. годину, а 2024. ће се економски раст видно вратити без иједног пенија из буџета ЕУ. То показује да се економијом може управљати на начин да раст буде подржан искључиво сопственим приходима и средствима са тржишта", сматра мађарски премијер.

Влада није љубоморна на достигнућа мађарских приватних предузетника, већ напротив, жели сваком од њих још више успеха, профита и даље увећање имовине, рекао је премијер Виктор Орбан, приликом обележавања Дана мађарских предузетника.

Обраћајући се присутнима на скупу који је организовала Федерација послодаваца ВОС, он је рекао да се нада да ће просперитет мађарских предузећа на крају допринети добробити земље. Додао је да су „посао и одговорност“ политичара да „координирају приватна достигнућа предузећа како би она представљала "постигнућа целе земље“.

„Имамо владу која верује да ће плима подићи све бродове. Пословни људи су мотивисани остварењем профита, али је политика мотивисана тиме што је економија донела корист нацији", рекао је Орбан.

Истакао је да би као на обострану корист требало гледати и на актуелни откуп аеродрома у Будимпешти за који је оценио као „добар посао за предузетнике и питање националне економије за владу“. Подсетио је да су у комунистичкој економији приватна и јавна корист биле међусобно супротстављене, да су у буржоаској економији биле међусобно зависне и додао да се „јавна корист може промовисати само кроз приватну, што ће донети сарадњу и мир, а не борбу међу класама.”

"Највећи допринос приватног бизниса добробити земље је то што се људима даје посао, плаћају порези и доприноси јавној потрошњи. Њихов капитал је стабилизујући фактор у привреди. Да мађарски привредници нису сами водили своје подухвате, то би чинили странци и профит би се извозио", рекао је Орбан и поручио да 50 одсто мађарских банака мора увек бити у мађарским рукама "како би се могло управљати кризама као што је била она која се догодила 2008-2009. године.

Говорећи о достигнућима своје владе, рекао да се 2010. године кренуло у „немогући подухват”, када је кабинет одлучио да се избори са кризом, истовременим повећањем обима привреде и запослености, смањењем државног дуга и пореза, што су, по њему „ствари које би биле могуће само према либералним уџбеницима.”

„Покушали смо и успели. Мађарски БДП се номинално утростручио, отворено је милион радних места, а пореска дуговања смањена за 41 одсто", истакао је мађарски премијер.

Према његовим речима, државни дуг би до краја године могао бити испод 70 одсто и да да рањивост земље у погледу државног дуга „никада није била овако мала“. Навео је да је у поређењу са 4 одсто у 2010. години, 22 одсто државних хартија од вредности сада у власништву Мађара, рекавши да је то „европски рекорд“.

Што се тиче цена енергије, рекао је да су породице „спасене од те замке“, али да та ставка и даље оптерећује економију земље. Влада је на последњој седници одлучила да снизи цене енергената, рекао је премијер и додао да ће те мере ускоро бити објављене. Додао је да ће вада ће наставити да ради на спровођењу даљег смањења цена енергије за предузећа, следеће године.

Када је реч о "замкама задужења", он је рекао да влада покушава да "предузме мере које се граниче са овлашћењима централне банке, како би смањила каматне стопе", али је додао да је "господар базне стопе" централна банка. Говорећи о вишим каматама и већој сигурности наспрам нижих каматних стопа које стимулишу инвестиције, премијер је рекао да је његова влада увек била „на страни предузетника и привреде“. Он је рекао да влада има интерес да стимулише раст кроз кредитирање и да је влада помогла мађарским предузетницима када је централна банка држала високе каматне стопе, кроз покретање кредитних програма којима је промовисано њихово учешће у великим пројектима. Говорећи о јавној потрошњи, Орбан је рекао да је сагласан са Мађарском привредном и индустријском комором да ће се она вратити на раније нивое тек у дужем временском периоду.

Он је рекао да „данас постоји неосновани страх у јавности у вези са будућношћу привреде земље“. Због тога је, како је истакао, влада морала да буде опрезна и да Мађарима пошаље поруку да ће „2024. бити година пуна наде“. Према његовом мишљењу, "постоје митови које вреди некада размотрити и у економији" и у том контексту споменуо „мит да чланице Европске уније не могу напредовати без финансирања од стане заједнице“.

"Мађарска влада је успела да финансијски закључи 2023. годину, а 2024. ће се економски раст видно вратити без иједног пенија из буџета ЕУ. То показује да се економијом може управљати на начин да раст буде подржан искључиво сопственим приходима и средствима са тржишта, а не или без трансфера новца уобичајених у Европи“, рекао је он.

Што се тиче приоритета за будућност, Орбан је рекао да би зелена економија и зелена енергија, укључујући и нуклеарну, могле да буду најпрофитабилније области, а следе логистика, инфокомуникације, одбрамбена индустрија, производња хране, фармацеутски производи и производња возила.