На подручју Панчева, који се у званичним папирима зове Хиподром, ускоро ће бити постављени темељи филмског града. Инвеститор је компанија „Firefly” из Београда, а градња три студија с пратећим објектима, површине 12.000 квадратних метара, почеће првих дана марта.
У новом филмском комплексу биће посла за 90 радника, од којих ће двадесетак бити стално запослени, а рачуна се да ће у зависности од пројеката бити и до 2.000 повремено ангажованих. Овај „филмски” заплет кренуо је још минуле године, регулацијом и инфраструктурним опремањем шест хектара земљишта уз Баваништански пут, запуштене тркачке стазе, оближње ледине на којој се деценијама тргује старудијом и на коју се наслања испражњена зграда избегличког центра.
Уследила је куповина градског плаца за 54,1 милиона динара, у који инвеститор планира да уложи додатних 5,8 милиона евра „за подизање студија, објеката за едукацију и друге садржаје, туристичког центра и слично”. Пројекат је добио и предзнак „од посебног значаја” за Панчево, „јер ће филмски град унапредити туризам, културу и промоцију града”. Али, идеја о јужнобанатском Холивуду стрија је од овог актуелног подухвата.
Обалу Тамиша код Панчева одабрао је и чувени Карло Понти за једну од својих најскупљих продукција, када је саградио њујоршки кварт из тридесетих година прошлог века за мини ТВ серију „Мама Лучија”, а неколико месеци је Панчевка била и Софија Лорен. Читав град има „педигрирану” филмску прошлост. Његове улице, тргови, кафане, стари културни и индустријски објекти, деценијама су кулисе највећим глумачким именима које је ова земља имала, али и светским звездама, попут Рејфа Фајнса, Бена Кингслија, Џерарда Батлера.
На листи од преко 150 жанровски и временски различито позиционираних филмова и серија су и класици „Маратонци трче почасни круг” и „Ко то тамо пева”, „Скупљачи перја”, „Кад сам био мртав и бео”, „Беса”, „Сирома сам, ал’ сам бесан”, „Балкан експрес”, „Више од игре”, „Још овај пут”, „Хајдук”, „Црна мачка бели мачор”, „Бранио сам Младу Босну”, „Слепи путник на броду лудака”, „Краљ Петар Први”; серије „Вук Караџић”, „Заборављени”, „Шешир професора Вујића”, „Рањени орао”, „Чизмаши”. Клапе су падале и у околним селима у остварењима „Салаш у Малом риту”, „Зимовање у Јакобсфелду”, „Хитлер из нашег сокака” и десетинама других.
За непрегледну колону филмаџија, упућени разлоге проналазе у две основне чињенице. Прво, Панчево је близу Београда, главног филмског и продукцијског центра у држави. Друго, од времешних здања и запуштених улица у старом делу града, палата и индустријских погона, једину корист имала је, показало се, домаћа и светска кинематографија.
Најављена изградња филмског града помоћи ће Панчеву да задржи титулу српског Холивуда, упркос томе што ће део аутентичног екстеријера нестати. Наиме, у плану је комплетна реконструкција Народног музеја, некада зграде Магистрата, епицентра кадрова „епохе”, као и скидање калдрме и умивање градског језгра.