Председник Савеза војвођанских Мађара (СВМ) Иштван Пастор заказао је за понедељак, 6. септембар, разговоре о будућности позоришта на мађарском језику у Војводини, на који су позвани представници пет позоришта и председник Мађарског националног савета (МНС) Јене Хајнал.
Пастор је данас на свом Фејсбук налогу навео да су на састанак у просторијама СВМ-а, позвана руководства Драме на мађарском језику Народног позоришта у Суботици, Новосадског позоришта, Сенћанског мађарског камерног позоришта, Позоришта Деже Kостолањи и цивилне организације Салашарско позориште.
"Са поверењем и радошћу гледам на овај заједнички посао, јер сам сигуран у то да су и други, попут мене, вођени добром вољом и добрим намерама", навео је Пастор а пренео портал Маглочистач.
Додао је да је као председник СВМ-а покренуо стратешку расправу о будућности мађарских позоришта у Војводини, о њиховом деловању и концепту, јер сматра да се ово питање исто толико тиче уметности, креативности и културе колико и заједнице, а да је то, како је навео, "већ задатак политичке снаге са изборним легитимитетом".
Пастор је крајем јула, поводом захтева Мађарског националног савета да Салашарско позориште обустави турнеју због наводно спорне представе "Kазимир и Kаролина", у отвореном писму подржао председника тог Савета Јенеа Хајнала и навео да "није оштећена креативна слобода, него је публика Салашарског позоришта годинама изложена злостављању".
Пастор је у отвореном писму које је тада такође објавио на свом Фејсбук профилу, навео да публика Салашарског позоришта већ шесту годину "трпи" њихове представе, а да их нико "не контролише", па приказују "овако катастрофално огавне представе".
Из управе Салашарског позоришта су тада узвратили да су такве оптужбе "неистините и неосноване", и поручили да ће наставити са приказивањем спорне представе у центру позоришта.
Редитељ представе Роберт Ленард је на свом Фејсбук налогу тада објавио да је забрана "недопустива и некоректна" и подсетио да је комад "Kазимир и Kаролина" већ једном био забрањен када позориште на немачком језику у јануару 1933. није смело да одигра ту представу, а исте године је 10. маја, заједно са осталим текстовима Одона фон Хорвата, запаљена на главним трговима у Берлину.