„Морамо ићи дубље, заузети позиције, окупити савезнике и поправити Европску унију“, изјавио је 60-годишњи мађарски премијер у интервјуу крајем прошле године. „Није довољно бити љут. Морамо да преузмемо Брисел“, преноси Политико Орбанове речи и износи своје виђење његовог плана за ЕУ, које преносимо у целости.
Орбан се дуго бунио против ЕУ, користећи је као жртвено јагње да добије популистичку подршку, а однос своје земље са Бриселом представља као битку "нас против њих", чиме промовише десничарску идеологију засновану на национализму и традиционалним породичним вредностима. Али, последњих година – а посебно од његовог поновног избора за пети мандат у априлу 2022. – дошло је до промене у Орбановом тону и промене у његовом приступу ЕУ.
У мађарском лидеру, ЕУ се суочава са новом врстом евроскептика, оним који не жели да напусти блок, већ га обликује, стављајући свој печат на политику, од подршке Украјини до борбе против климатских промена и миграција. Орбан је уложио новац и ресурсе у Брисел, подижући инфраструктуру која ће обликовати разговор у главном граду ЕУ док се Мађарска спрема да преузме ротирајуће председавање блоком у јулу, након могућег успеха деснице на изборима за Европски парламент, који Орбан очекује у јуну.
„Ако желимо да задржимо слободу и суверенитет Мађарске, морамо окупирати Брисел и донети промене у Европску унију“, изјавио је Орбан на митингу у Будимпешти поводом обележавања Дана државности Мађарске 15. марта. Жужана Селењи, бивша савезница која је постала Орбанов критичар и ауторка „Окаљане демократије“, рекла је да премијерови напори да уобличи политичку дебату у Европи — и успостави везе са конзервативцима који исто мисле у Сједињеним Државама — одражавају самопоуздање лидера који се више не суочава са значајнијим противљењем у Будимпешти, пошто је поново изабран 2022. двотрећинском већином у мађарском парламенту.
Док Орбан има новог изазивача у лику Петра Мађара, бившег званичника из странке Фидес, још није јасно да ли ће се овај новајлија показати као озбиљна претња. У међувремену, Орбан је под притиском Брисела, где су лидери ЕУ запретили да ће прекинути финансирање због забринутости за демократију и слободу штампе у Мађарској.
„Орбан не мора да брине о губитку моћи код куће, јер је стекао огромну моћ. Његов циљ је сада шири од Мађарске, што је већ неко време прилично очигледно. Он жели не само да заштити свој режим у Мађарској, већ и да утиче на политичку културу у Европи, почевши од Брисела“, сматра Селењијева.
У центру Брисела, иза угла од америчког и руског дипломатског представништва, екипа грађевинара вредно ради. Мађарска влада жури да заврши реновирање огромне виле из 18. века коју је купила 2021. за јул ове године, када Будимпешта преузме ротирајуће председавање Саветом ЕУ. Нови простор — у вила у којој је раније било белгијско министарство финансија — служиће за потребе мађарске амбасаде у ЕУ и Белгији и као место сусрета и културних догађаја, рекао је амбасадор Мађарске у Белгији и Луксембургу Тамаш Иван Ковач.
„Поносни смо што смо једна од најстаријих земаља у Европи, са више од 1.000 година историје, са веома богатом и јединственом културом“, рекао је он, подсећајући на имена композитора попут Франца Листа и Беле Бартока, као и мађарских добитника Нобелове награде и књижевних великана.
Вила, коју мађарски званичници већ називају „Мађарска кућа“, само је најновији додатак растућој офанзиви меке моћи Будимпеште у Бриселу. Идеолошки предводник у земљи је Колегијум Матија Корвин (скраћено МЦЦ) - истраживачки центар који подржава Орбан. Организација повезана са владом отворила је филијалу у Бриселу 2022. године, нудећи конзервативан поглед на питања ЕУ, док настоји да поремети круг бриселских истраживачких центара.
Филијала у Бриселу, са око 20 запослених, изданак је приватно финансиране образовне фондације са седиштем у Будимпешти, којој је мађарска држава доделила 1,4 милијарде евра током пандемије ковида – баш када је Будимпешта штедела на другим академским организацијама у земљи, укључујући и Централноевропски универзитет који подржава Џорџ Сорош.
Да би следећу генерацију Мађара васпитала у складу са конзервативним вредностима, организација даје деци, често из сиромашних породица, стипендије за похађање центара широм Мађарске, где учествују у ваннаставним активностима и образовању.
„Постоји шанса да ће они бити међу лидерима следеће генерације Мађарске, не само у политичком домену, већ и у сферама културе, економије, бизниса“, рекао је Балаж Орбан, главни саветник мађарског премијера, који је и покретачка снага МЦЦ-а.
На недавном скупу у МЦЦ-у у Бриселу, млади запослени у Европском парламенту су се дружили са представницима земаља ЕУ и том приликом им се обратило неколико десничарских говорника са темама везаним за пораст популизма. Циљ удружења, рекао је присутнима директор Франк Фуреди, јесте да људима пружи „интелектуалне ресурсе“ да се супротставе доминантној култури која жели да нам „гурне родну политику у грло“ и „уништи нашу прошлост“.
Претходни скупови су се бавили хитним питањима, попут протеста фармера против зелене агенде ЕУ. Недавни извештај „Како је ЛГБТК преузео ЕУ?“ тврди да је „питање сексуалних права претворено у оружје које демонизује државе чланице ЕУ из централне и источне Европе“. Група ће 9. априла представити извештај који упозорава на покушаје стварања „Сједињених Европских Држава“.
„Овај догађај ће бити прилика да се ’дигне галама’ и открије шта су радиле елите ЕУ — како јавно, тако и иза леђа европског народа“, саопштила је група.
Балаж Орбан каже да ће МЦЦ понудити конзервативнији поглед на политику и филозофију ЕУ - нешто што је недостајало од изласка Британије из Европске уније. „Сви могу рећи да постоји потпуна сагласност око стратешког правца Европе, али то није тачно. Наш циљ је да утичемо на европску дебату", рекао је он.
Будимпешта такође финансира The European Conservative, часопис и веб страницу на енглеском језику који ставља конзервативни нагласак на вести из ЕУ, преко непрофитне Фондације Баћањи Лајош.
Мађарска види наредне месеце као кључни прозор за политичке промене. На изборима за ЕУ у јуну, грађани широм блока ће изабрати 720 чланова Европског парламента и покренути ширу промену улога лидера ЕУ у целом блоку. Сви знаци указују на замах удесно. Недавна анкета Европског савета за спољне односе предвиђа налет деснице на изборима у јуну, са популистичким и националистичким партијама које ће добити предност, а центристичке и лево оријентисане снаге губе места - промена која би се поклопила са очекивањем Мађарске, која би преузела кормило Савета ЕУ.
„Већ дуго нисам видео тако добру прилику да националне, конзервативне, суверенистичке и хришћанске снаге постану доминантне у Европској унији“, рекао је мађарски лидер у марту. Орбанова изјава је објављена на његовим налозима на друштвеним мрежама, уз снимке на којима се грли са десничарским европским лидерима, попут италијанске премијерке Ђорђе Мелони, француске крајње десничарке Мари Ле Пен и словачког премијера Роберта Фица.
„То није револуција преко ноћи“, елаборирао је он током интервјуа на форуму у Анталији, турској конференцији о међународној дипломатији. „Али промене би могле почети од јуна. То је моја нада и радим на томе. Покушаћу да одиграм улогу да ујединим десницу и да збришем социјалистичке, левичарске, прогресивне, либералне опасне момке.”
Као део свог напора да „уједини десницу“, Орбан је био у потрази за савезницима. Његова странка Фидес је политички бескућник откако је напустила Европску народну партију (ЕПП) десног центра 2021. године, али постоје спекулације да ће настојати да се придружи десничарским европским конзервативцима и реформистима (ЕЦР), конзервативнијој политичкој породици у којој је Италијанка Мелони најтежи нападач.
Иако су крајње десничарске шведске демократе и чешке грађанске демократе запретиле да ће напустити политичку породицу ако Фидес буде примљен – због упорног оклевања Мађарске да подржи Украјину – крупније зверке у џунгли ЕЦР, као што је пољска странка Право и правда, отворене су за то. Анкете предвиђају да би, ако би се Фидес придружио, ЕЦР могла постати трећа по величини група у Европском парламенту, након избора у јуну.
Орбан је рекао да је Мелонијева такође на том броду. Италијанска лидерка се последњих месеци појавила као шаптач Орбана, убеђујући га да подржи план финансирања Украјине на самиту ЕУ.
У знак све ближих веза, мађарски лидер је долетео у Брисел дан пре још једног састанка лидера ЕУ прошлог месеца, како би копредседнику ЕЦР-а у Европском парламенту, пољском академику Ришарду Легутку, уручио награду "заштита европских вредности и слобода“.
Мађарски лидер и људи око њега своје амбиције образлажу негативно: ометање бирократије, миграната, „ЛГБТК агенда“ и помоћ Кијеву у рату против Русије. Оно што не раде је да предлажу да Мађарска напусти ЕУ.
„Можете заузети поједностављен приступ и сугерисати да је Мађарска против европских напора, али погледајте реалност“, рекао је Золтан Ковач, међународни портпарол мађарске владе. „Мађарска је са европским мејнстримом на дневном реду у суштини 85 до 90 одсто времена.
Подршка ЕУ остаје висока у Мађарској — и Орбан то зна. Редовно истраживање Евробарометра Европске комисије конзистентно показује да је подршка Мађара чланству у ЕУ знатно изнад 50 одсто. Недавно истраживање показало је да 72 одсто људи у тој земљи верује да је чланство у ЕУ добра ствар.
„Орбан може да критикује Европску унију“, рекао је Андраш Биро-Нађ, директор истраживачког центра Policy Solutions, са седиштем у Будимпешти. „Може да каже да иде у погрешном правцу, али не може да се игра са чланством Мађарске у ЕУ. То је црвена линија чак и за његове бираче Фидеса", сматра он.
Дакле, уместо да желе да напусте ЕУ, Орбан и његови савезници инсистирају на томе да се она мора преобликовати, да се више моћи да националним владама (суверенитет, како кажу), а мање институцијама у Бриселу.
„Суверенитет је главна идеја“, рекао је Балаж Орбан. „Потребан нам је неко ко представља идеју сарадње појединачних националних држава чланица, а не федералну надградњу. То је у ствари било централно за идеју ЕУ на почетку.”
Најбољи водич за мађарску визију Европе можда је вето које је Будимпешта уложила у Бриселу. За многе одлуке ЕУ потребан је консензус 27 земаља блока, а Орбан се није устручавао да га ускрати, чак и суочен са притисцима других лидера. Он је искористио свој ефективни вето да блокира све, од санкција Русији до става ЕУ о глобалном опорезивању и финансирања Украјине.
Орбан је много пута блокирао или одлагао одлуке о извлачењу уступака, али је такође употребио свој вето — понекад у једанаестом сату — у име принципа да земље треба да имају већу контролу над оним што се дешава унутар њихових граница. Пример за то је недавни Закон о заштити природе, кључни део програма Зеленог договора ЕУ који је осмишљен да заштити биодиверзитет који је угрозио пољопривреднике. Током преговора између институција ЕУ, Мађарска је подржала нацрт — али уочи завршних преговора Будимпешта је најавила да ће се успротивити закону, због, како каже, легитимне забринутости пољопривредника у другим деловима Европе и тврдње да Брисел жели да постави „ирационалне мете“ мотивисане „зеленом идеологијом“.
Орбанова честа употреба правила једногласности довела је до позива, пре свега Француске и Немачке, да се она уклоне у одређеним областима доношења одлука у ЕУ, попут спољне политике. Будимпешта је одлучна да се успротиви таквом потезу. Мађари „не воле да им се диктира“, рекао је Балаж Орбан, наводећи – као што то чине многи владини званичници – неку врсту мађарске изузетности, изграђене на вековима историје и отпора.
„Не видим никакву спремност у Мађарској да се одустане од више суверенитета, било у спољној политици или у пројектима заједничких кредита“, додао је он. „Корак по корак губите свој суверенитет. Желимо да зауставимо ову бескрајну федерализацију.”
Док се Мађарска спрема да преузме кормило Савета ЕУ на шест месеци, почевши од јула, многи у Бриселу очекују незгодну вожњу. Носилац ротирајућег председништва требало би да буде „поштен посредник“ и да остави по страни своје националне интересе, али мало ко верује да Орбан неће искористити прилику да кокрене ствари у његовом правцу. Можда није изненађујуће, с обзиром на битку Будимпеште против мигрантске политике ЕУ, то што је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто рекао да ће ово питање бити у фокусу председавања земље ЕУ. Разговарајући са својим аустријским колегом раније ове године, Сијарто је рекао да је „потребна оштра политичка промена у Бриселу, како Европска унија не би привукла, већ зауставила илегалне мигранте”.
Други приоритет биће проширење, али под условима Мађарске. Док се очекује да ће Будимпешта унапредити овај фајл — кључни стратешки фокус за ЕУ од руске инвазије на Украјину 2022. — он ће се фокусирати на аспирације земаља Западног Балкана, а не на Украјину, чијем се уласку у блок супротставља Мађарска.
Значајно је и оно што ће Мађарска изоставити са листе приоритета. С обзиром на то да је Орбан искористио недавне протесте фармера као знак незадовољства грађана зеленом политиком Брисела, званичници ЕУ не очекују нагласак на клими током мандата Мађарске.
Постоји, затим, питање владавине права. Европска комисија ускраћује средства ЕУ Будимпешти док се сукобљава са Орбаном због забринутости да је поткопао правосуђе, медије и демократске стандарде земље. Европски парламент усвојио је резолуцију којом се поставља питање да ли уопште треба да буде одобрено председавање Мађарске.
Не само да је мало вероватно да ће Орбан обратити парламенту на било какву пажњу. Све указује на то да ће уживати у својој улози, која ће му, осим што ће му омогућити да стави свој печат на политику ЕУ, обезбедити место на глобалној сцени.
У оштрој супротности са ставовима које су заузеле његове колеге - лидери ЕУ, мађарски лидер се спријатељио са америчким конзервативним ТВ водитељем Такером Карлсоном, поздравио кандидатуру бившег председника САД Доналда Трампа за реизбор и честитао руском председнику Владимиру Путину на његовој очигледно намештеној победи на изборима. Кинески председник Си Ђинпинг назвао је Орбана Пекинга „пријатељем“.
У свом годишњем говору у мађарском парламенту у фебруару, Орбан је истакао да ће се председавање Мађарске ЕУ преклапати са председничким изборима у САД. „Учините Европу поново великом!“ изјавио је. „Тамо МАГА, овамо МЕГА.” „Праву промену може донети нова европска десница, чији смо део и ми Мађари. Доле Брисел. Живела Европа!”