Oдлука о томе да ли ће и коме бити дата трећа доза вакцине против ковида 19 још није донета, а на то ће утицати истраживања произвођача цепива о ефикасности вакцина. Кандидати за добијање новог цепива биће вероватно старији људи који нису развили антитела, a не зна се да ли би било боље да добију трећу дозу исте вакцине или неког другог произвођача.
Марија Гњатовић, из Института за примену нуклеарне енергије ИНЕП, каже да се ништа не може одлучити док се не заврше испитивања око треће дозе вакцине. То се не ради код нас, већ произвођачи раде своја испитивања, на пример кинески „Синофарм” анализу обавља у Уједињеним Арапским Емиратима.
– Давање треће дозе могло би да се односи на оне људе који су лошије „одговорили” на примену прве две дозе. То је више наш закључак него неко званично мишљење – истиче др Гњатовић.
Како истиче др Миланко Шеклер, вирусолог и микробиолог, координатор Националне референтне лабораторије за авијарну инфлуенцу, грозницу западног Нила и инфективни бронхитис Специјалистичког ветеринарског института у Краљеву, ово се не односи на особе које имају ниска антитела.
– Из компаније „Синофарм” кажу да је могуће да око један одсто вакцинисаних не произведе антитела. Дакле, за те људе и старије мушкарце који нису одреаговали на вакцину помиње се могућност давања треће дозе. Али, требало би имати на уму да ако људи немају антитела мерљива у лабораторији, то не мора да значи да их немају уопште и да су незаштићени. Логично би било да кандидати за трећу дозу буду особе које после два месеца од примања друге дозе цепива нису развили антитела – наводи др Шеклер.
Он објашњава да држава мора да направи протокол о томе и да треба да се зна ко службено контролише постојање антитела. За то треба искористити резултате студије о ефикасности вакцина која је почела да се ради, а за коју се задужена Влада Србије.
– Ми смо једна од малобројних држава која може да пореди резултате четири различите вакцине. Студија ће показати која вакцина колико штити и колика је учесталост инфицирања после прве или друге дозе, па на основу тога може да се закључи да ли је потребна трећа доза цепива или не – напомиње др Шеклер.
Професор др Тања Јовановић, вирусолог и члан Кризног штаба за сузбијање ковида 19, појашњава да одлуку о евентуалној трећој дози доноси Национално саветодавно тело за имунизацију, на основу документације и разних анализа.
– Мислим да је рано говорити о трећој дози будући да држава нема одговор на такво питање. Консензус о томе још није постигнут. У обзир ће се сигурно узимати то да ли је неко развио имунитет или не после одређеног времена од друге дозе. Треба знати да како ми старимо тако стари и наш имуни систем. Зато код неког дела старијих људи не долази до развоја оног нивоа антитела који би био заштитни. Али, треба имати на уму да се појављују и нове варијанте вируса у свету, па неке компаније попут „Модерне” и „Фајзера” размишљају да се уведе трећа доза, која би била „бустер”, а која би садржала и те мутације. Шта ће од тога бити не знамо јер су клиничке студије о томе на почетку – појашњава др Јовановић.
Питање на које још нема одговора је и колико ће дуго људе штитити добијена цепива. Компанија „Фајзер” је недавно објавила студију у којој се говори да је вакцина ефикасна 91 одсто против вируса и 95 одсто против тешких облика короне до шест месеци након друге дозе, док је „Модерна” објавила да њена вакцина штити у сличном постотку шест месеци. Цепиво „Астра-Зенеке” штити нешто мало мање од ових цепива, али истраживања код старијих особа показују снажнији одговор заштитних Т-ћелија у односу на друге вакцине која се дају у западним земљама. Када је реч о руској вакцини, најављено је да постоји могућност да пружа заштиту до две године, а за кинеску шест месеци.