Зајечар ће наредних дана бити театарска престоница будући да вечерас стартује 32. по реду фестивал „Дани Зорана Радмиловића” у Народном позоришту Тимочке Крајине, које носи име мага глуме пониклог на овим просторима. До 24. октобра поклоницима сценских рукописа биће представљено седам најбољих представе из овогодишње продукције, не само из Србије већ и из Црне Горе и Републике Српске.
У оквиру предфестивалског програма, вечерас од 19 сати, у сали позоришта биће приређено књижевно вече академика Душана Ковачевића посвећено 50. годишњици представе „Радован Трећи”. Љубитељи театра Зорана Радмиловића памте као јунака култне представе „Радован Трећи”, али и као Хамлета, Молволија, Вука Рсавца, мајстора Животе...
– Вечерас ће у Зајечару бити лепо подсећање на Зорана Радмиловића. Он је повод мог сусрета с тамошњом публиком, а основа сусрета биће округла годишњица: 50 година или, што је још „страшније” ако кажете, пола века од премијере „Радована”, а заправо пола века је и од премијерног извођења „Маратонаца”, који су, такође, изведени 1973. године. Што се тиче Зорана Радмиловића, причаћу о нашем дружењу, заједничком дугогодишњем раду и нашем пријатељству које је трајало кроз рад на представама, филмовима и, можда највише, у кафанама – прича академик Душан Ковачевић уз присећање:
– Наш први сусрет догодио се тако што сам га као студент Филозофског факултета гледао у дворишту Капетан Мишиног здања. Он је тада током демонстрација 1968. године протестовао, дошао да пружи подршку студентима и штрајковао је два-три дана глађу. А онда смо нешто касније, када смо постали пријатељи, причали и надограђивали ту причу, како је Тито умро од страха јер је он дошао да протестује. Касније смо се срели 1972. године у Атељеу 212 и дружили се до последњег сусрета када смо Данило Бата Стојковић и ја отишли у болницу, будући да је Радмиловић оперисан, две недеље уочи његовог одласка. Иза нас су бројне анегдоте, приче у вези и са представама и са разним догађајима. Четири деценије је тачно од снимања „Маратонаца”, филма у којем је Радмиловић имао значајну улогу, тако да је и то повод ове књижевне вечери у Зајечару.
Зоран Радмиловић рођен је у Зајечару (11. мај 1933 – 21. јул 1985) у угледној адвокатској породици. Његов деда по оцу је од оних Немаца који су по Србији крајем 19. века градили железнице и ту и остали због љубави према лепој Српкињи. Рихард Ланг, Зоранов деда, пронашао је бака Стевку и постао Радмило, одатле и презиме Радмиловић. Зоран је био ђак зајечарске гимназије. По очевој жељи уписао је Правни факултет у Београду, а нешто касније Академију за позориште, филм, радио и телевизију…
Сутра увече у 18 сати испред споменика Зорану Радмиловићу у Зајечару биће приређен „Песнички поздрав Зорану Радмиловићу”, док ће у 20 сати, у сали позоришта, после свечаног отварања актуелног фестивала, бити изведена представа Београдског драмског позоришта „(Пра)Фауст” Ј. В. Гетеа у режији Бориса Лијешевића.
Наредне вечери на репертоару је представа Народног позоришта из Београда „Очеви и оци” по истоименом роману Слободана Селенића, у драматизацији Кате Ђармати и режији Вељка Мићуновића. У петак је пред зајечарском публиком „Развојни пут Боре шнајдера” Александра Поповића у режији Егона Савина и извођењу Југословенског драмског позоришта. У суботу увече на програму је позоришни „Декамерон” Ђованија Бокача, нова представа македонског редитеља Дејана Пројковског рађена у копродукцији Градског позоришта из Подгорице, Културног центра из Бара – фестивала „Барски љетопис” и Народног позоришта из Ниша.
Зајечарска публика у недељу увече дочекује Андрићеву Ранку Радаковић и представу „Госпођица”, рађену према делу Иве Андрића, у драматизацији глумице Вање Ејдус и режији Ђурђе Тешић, а у продукцији Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке. У понедељак увече на програму је представа „Чиста кућа” по делу Саре Рул, у режији Андрее Пјевић, а изводе је глумци Атељеа 212 из Београда.
Фестивал „Дани Зорана Радмиловића” ће у уторак увече, у част награђених, затворити представа зајечарског позоришта „Чеховљева соба, сезона прва” А. П. Чехова у режији Николе Завишића. У оквиру фестивала биће приређен и богат пратећи програм, како у зајечарском театру, тако и у Позоришном музеју. Поред осталог, биће емитована епизода телевизијске серијала „Метаморфозе” посвећена глумици Светлани Бојковић, представљене монографије о Милану Ланету Гутовићу и Ренати Улмански и приређене бројне промоције других књижевних издања, а биће отворене и изложбе слика и плаката…