- Добро вече господине, куда идемо?
- Возите ме у ургентни центар!
- Одмах крећем. Извините што питам: Није вам добро?
- Одлично ми је, него ми је досадно код куће, па идем да видим шта има ново у болници... Дакако да ми је лоше... Ух, ух, што боли! Кренуо ми је камен у бубрегу.
- „Ипак се креће“ - рекао је Галилео на самрти.
- Није вам баш умесан тај цитат. То, мислим, то помињање самрти...
- Извините, нисам мислио ништа лоше. Ево нешто оптимистичкије: Какве су нам улице у граду, можда га се и ослободите док дођемо до ургентног центра... А хитна помоћ није хтела да дође, па сте зато звали такси?
- Рекли су ми да им је прво слободно возило крајем следећег месеца. Тада би ми таман давали четрдесет дана.
- Не брините, од камена у бубрегу се не умире, али може много да боли. То је један од најинтензивнијих болова који постоје. Бол је упоредив с оним који жене осећају на порођају.
- У праву сте. Осећам се као да ћу родити мечку.
- Да ли сте узели нешто против болова?
- Хтео сам, али сам остао без препеченице.
- Ја имам парацетамол. Ево, попијете га. У ургентном ће вас прикључити на инфузију. После неког времена бол ће проћи, али је потребно да имате узорак каменчића или зрно песка, како би се утврдило шта код вас узрокује њихову појаву. Узрок може бити вода, али и одређена врста хране: месо, салата, пасуљ, чоколада... Потребно ја да убудуће пијете више течности и да један дан једете храну која ствара киселу мокраћу, на пример: месо, пасуљ, хлеб, а другог дана ону која ствара више базну мокраћу: свеже воће и поврће, млеко... А склоност ка стварању каменца, и то оног цистинског, може бити и наследна...
- Знате шта, немојте се љутити... Ви таксисти сте обично експерти за геостратешка питања, теорије завере, светску владу, „златну милијарду“, Билдерберг групу, трагове авиона на небу... а сад сте, колико видим, постали и стручњаци за камење у бубрегу...
- Видите, ја то, помало, и јесам. Дипломирао сам на медицинском факултету, специјализовао сам урологију... Али, немам посао у струци, па радим као таксиста...