У мађарској јавности све већег маха узима расправа о томе да ли Мађарска филмска академија треба да додели награду за животно дело редитељу Иштвану Сабоу, који је својевремено добио "Оскара" за играни филм. Они који сматрају да то не треба да се догоди, свој став аргументују податком да је Сабо крајем педесетих година прошлог века био сарадник комунистичке тајне службе.
Директорка Куће терора, Марија Шмит, која је у јавности позната по својој екстрмно десничарској реторици, тражила је од министра за људске ресурсе Миклоша Кашлера и других владиних службеника да интервенишу и спрече да Мађарска филмска академија награди првог мађарског оскаровца. Шмитова је изјавила да је познато да је Сабо био доушник тајне службе између 1957. и 1961. године и да је за то време поднео 48 писаних извештаја. Она наводи да се Сабо састајао са својим шефовима једном у две недеље и да им је достављао информације против својих колега. Марија Шмит се нада да "мађарска влада нема намеру да негује наслеђе комунистичких тајних служби".
Са друте стране, Норберт Кињо из либерално-левичарског "Вароши курира" сматра да Сабоова "несрећна улога" у касним педесетим није допринела комунистичкој одмазди након револуције 1956. Поред тога, његов опус, који обухвата низ филмова о односима грађана и политичке власти, доказује да је редитељ последњих пет деценија провео суочен са сопственим недоумицама. Овај аутор сматра да први Мађар који је освојио "Оскара" за играни филм, заслужује специјалну награду за животно дело.
Ђерђ Пилхал из "Мађара Немзета" се, међутим, слаже са Маријом Шмит. Било је и других филмских режисера који, за разлику од Сабоа, никада нису могли да сниме филм, пише он, можда баш зато што су одбили да сарађују са тајном полицијом. Пилхал се пита хоће ли се Сабо усудити да уопште да прихвати награду за животно дело.