Министарство привреде објавило је да, на основу њихових података, у Мађарској тренутно ради 120.000 гастарбајтера. Међутим, недавни статистички подаци Мађарског централног завода за статистику (КСХ) показују знатно ниже бројке.
Како преноси Портфолио, Одељење за националну привреду је сугерисало да је око 120.000 гастарбајтера тренутно активно запослено у Мађарској. Насупрот томе, анализа КСХ открива да је 2023. године број запослених са страним држављанством порастао за 11.700 у односу на претходну годину и да сада износи 92.700. Ово повећање се приписује значајном приливу радника из земаља трећег света, а цифра је за скоро 30.000 нижа од оне коју наводи Министарство привреде.
Према подацима мађарског Централног завода за статистику, прилив страних радника расте убрзано од 2021. године. Како преноси Индекс, државни секретар Чомба Шандор је нагласио да је гастарбајтерима дозвољен рад само у занимањима која се суочавају са недостатком локалне радне снаге, односно радника из земаља ЕУ.
Мађарске мере заштите радних места укључују квоте, листе земаља и ограничења дугорочне замене домаћих радника гастарбајтерима. Те мере имају за циљ да спрече ерозију мађарских плата тако што ће обезбедити да се накнаде за држављане трећих земаља не разликују значајно од националног просека, чиме се одржава конкурентност мађарских радника на тржишту рада.
У Мађарској је приметан прилив радника са Филипина, Вијетнама и Киргистана, док је број оних из Украјине, Словачке и Румуније све мањи. Филипинска радна снага је забележила значајан пораст, са 1.100 у 2022. на скоро 6.300 у 2023. години. Овај тренд учвршћује позицију Мађарске као значајне дестинације за стране раднике, при чему вијетнамски и киргистански држављани такође чине значајан део нове радне снаге.
Упркос овом порасту, Мађарска се може "похвалити" најнижим уделом радника из трећих земаља међу чланицама Вишеградске групе (В4), са само 2,6% радне снаге коју чине страни држављани, у поређењу са 3,8% у Словачкој, 6,4% у Пољској и 17% у Чешкој Републици.
Према Портфолију, Мађарска се суочава са недостатком радне снаге, а стручњаци верују да ће се тај тренд погоршати у наредним годинама због опадања радно способног становништва и повећане потражње из експанзионих индустрија. И послодавци и радници се слажу у ставу да је увоз гастарбајтера неопходан, али се разликују у приступу. Синдикати се залажу за строжије прописе, док представници компанија дају предност ангажовању стране радне снаге.
У фебруару је у Мађарској било 80.000 непопуњених радних места, али је квота за гастарбајтере ове године одређена на 65.000. Отежавајућа околност је и чињеница да је предвиђено издавање само 45.000 до 50.000 дозвола за коришћење. Регулисање прилива радне снаге се сматра неопходним, али очување радних места у Мађарској остаје приоритет, поручују из владе.