Реална вредност плата у сталном паду

Према подацима које је објавио мађарски Централни завод за статистику, реална вредност зарада у овој земљи је у паду већ девет месеци, јер је просечно повећање плата мање од инфлације.

Бруто плате у Мађарској порасле су у мају за 17,9 одсто годишње, на 567.800 форинти (1.499 евра), саопштио је у уторак Централни завод за статистику (КСХ). Нето плате су порасле за 17,7 одсто, на 377.600 форинти, саопштио је КСХ. Реалне зараде су у исто време пале за 3,0 одсто, рачунајући са мајским ЦПИ од 21,5 одсто. Бруто средња плата порасла је за 17,8 одсто, на 449.100 форинти. Не рачунајући 67.700 Мађара који раде пуно радно време у програмима хранитељског рада, бруто месечна плата у Мађарској износила је 577.600 форинти.

Коментаришући ове податке, Министарство за економски развој је саопштило да влада наставља да улаже напоре да заштити породице и радна места, упркос „тешкој економској ситуацији насталој усред дуготрајног рата и неуспелих бриселских санкција“. Влада је, како се, наводи, увела обавезне попусте у прехрамбеним продавницама, које ће од августа подићи на 15 одсто. Покренула је и онлајн систем за праћење цена, захваљујући којем су снижене цене праћених производа за 6,7 одсто, наводи се у саопштењу.

Инфлација је пала за једну петину од достизања врхунца у јануару. Влада је такође повећала износ доступан на СЕП картицама (уведеним уместо топлих оброка) за 200.000 форинти. Очекује се да ће пад инфлације омогућити раст реалних плата у блиској будућности, наводи министарство.

Највећи задатак Мађарске је да инфлацију сведе на једноцифрену цифру, а раст мора да се обнови и постави на одрживи пут, рекао је министар за економски развој, на састанку Савета за конкурентност Европске уније, одржаном у Билбау. Министарство је цитирало Мартона Наађа, који је у уторак рекао да је влада увела ефикасне мере за смањење инфлације, као што су обавезно смањење цена за трговце на мало и систем за праћење цена на мрежи. Осим тога, да би се вратио на 4-5 одсто привредног раста, краткорочно се мора обновити раст реалних плата и потрошње, а у средњем року мора се постићи заокрет у конкурентности, рекао је он.

Нађ је истакао да мађарска економија има "веома повољне изгледе". Уз помоћ повећања конкурентности, привреда би се могла вратити на пут раста 2024. године, а економске реформе започете 2010. могу се наставити. Циљеви укључују пуну запосленост, веће плате, јаче породице и да Мађарска до 2030. достигне 85-90 одсто нивоа развоја ЕУ, уз повећање БДП-а на 160.000 милијарди форинти (430 милијарди евра), додао је он.

"Дигитална и зелена транзиција морају да се убрзају, што захтева двоструку трансформацију у економији. Енергетска независност Мађарске мора се додатно повећати, а увоз електричне енергије свести на нулу до 2030. године", рекао је он.

Министар Нађ је истакао да се породице и пуна запосленост морају заштитити како би се гастарбајтери могли користити само на контролисан и транспарентан начин, имајући у виду трендове на мађарском тржишту рада и демографске циљеве.