Председник Српске академије наука и уметности Владимир С. Костић поновио је данас да одлази са чела академије, и да ће 30. марта бити одржана изборна скупштина за њеног новог председника, два потпредседника и генералног секретара.
„Још не располажемо јасним именима, сем одлуке моје маленкости да после два турнуса није уљудно и пристојно да наставим са својим присуством на том месту”, рекао је Костић на конференцији за новинаре у седишту САНУ.
Он је нагласио да се његова одлука „не може мењати”. Према његовим речима, имена кандидата морају бити достављена до 7. марта, пошто ће их 8. марта изборна комисија сагледати и саставити дефинитивну листу, са којом ће потом бити упознати чланови САНУ на конференцији 16. марта.
„Није правило али је пожељно да предлози за председника садрже и предлог програма рада и визију кандидата”, додао је Костић.
Говорећи о нагађањима у јавности о могућим кандидатима за председника САНУ, Костић је поновио уверење да би их морало бити десет који би морали да раде тај посао боље од њега.
„Гајим илузију да је та врста избора важна и за ову средину, и да ће у том смислу академија изабрати не само председника, него да ће кроз његов предлог рада, изабрати и даље правце ове куће”, додао је академик.
Костић је истакао да сматра да је неумесно да говори да ли је на челу САНУ постигао нешто или не: „Желео сам да урадим још више. Себи могу да дам само један комплимент – да сам овај посао радио свакодневно, са екипом која је преузела свој део одговорности”, нагласио је Костић.
На конференцији за медије, одржаној данас, академик Владимир С. Костић говорио је o планираним активностима Академије за период од јануара до маја 2023. године, као и о предстојећој Изборној скупштини САНУ за избор часника Академије (председника, два потпредседника и генералног секретара САНУ) и конституисање Председништва САНУ.
У уводном излагању председник САНУ је нагласио да је пре осам година, када је дошао на чело Академије, један од циљева био што отворенији приступ јавности, како у погледу организовања научних и уметничких садржаја, тако и у сфери њиховог презентовања представницима медијима, како би што већи број публике посетио активности које организује САНУ. Истакнуто је да добру сарадњу са медијима илуструје и податак да је у 2022. години објављено око 11.000 прилога о САНУ и њеним члановима, што је знатно више у односу на исте анализе рађене претходних година. Интензивнијем присуству активности САНУ у медијима допринела је и повећана посећеност новог сајта Академије.
Од предстојећих активности наглашено је да је у Галерији САНУ актуелна изложба „Грачаница: сјај уметности у доба краља Милутина”, ауторке Александре Давидов Темерински, која ће бити отворена до 26. фебруара.
Следећа изложба коју ће публика моћи да погледа је „Сава Халугин: Позив на одушевљеност” (14. март − 14. маја 2023), која има за циљ да публику упозна са јединственим делом нашег чувеног вајара, дописног члана САНУ. На изложби ће бити представљене скулптуре, слике и цртежи које су настале током његовог плодног уметничког рада дугог преко пет деценија, саопштено је из САНУ.
У Галерији науке и технике САНУ у априлу ће изложбом „Документи...” бити обележено педесет година рада чувеног костимографа и сценографа Миодрага Табачког, дописног члана САНУ. На изложби ће бити представљено педесет паноа са приказом најзначајнијих резултата за сваку годину рада нашег истакнутог уметника. Јавности ће бити презентоване фотографије процеса рада, реализација сценографије и костима, документи о педагошким активностима, излагачкој делатности, наградама и признањима, потом уметнички радови – цртежи и слике, а биће представљени и снимци изведених представа у видео форми на екрану као пратећи сегмент изложбе.
Од активности планираних за 2023. академик Костић је издвојио и изложбе посвећене сликарству Миће Поповића и Милорада Бате Михаиловића, које ће публика имати прилике да види у Галерији САНУ. Како је нагласио, ове године САНУ обележава Годину академика Симе Лозанића (Београд, 24. 2/8. 3. 1847 – Београд, 7. 7. 1935), једног од наших најзначајнијих хемичара, угледног политичара и дипломате.
Сима Лозанић био је професор и ректор Велике школе, први ректор у историји Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије у два наврата, посланик у Лондону, министар народне привреде и иностраних дела. Јубилеј посвећен творцу и утемељивачу модерне хемијске терминологије у српској науци биће обележен изложбом у Галерији САНУ, научним скупом и издавањем посебне монографије посвећене делу овог великог научника.
Из програма Трибине Библиотеке САНУ издвојено је представљање монографије „Приступне беседе српских академика (од 1886. до 1847)”, међу којима ће се наћи беседе Милутина Миланковића, Бранислава Нушића, Ивана Ђаје, Иве Андрића и других великана. Из редовне концертне сезоне која се одвија у Галерији САНУ истакнут је концерт посвећен стваралаштву Властимира Трајковића (2. фебруар).
Најављено је да ће Изборна скупштина САНУ за избор часника Академије (председника, два потпредседника и генералног секретара САНУ) и конституисање Председништва САНУ бити одржана 30. марта 2023. Предлози за кандидате за часнике САНУ морају бити достављени најкасније до 7. марта, будући да је за 8. март заказана Седница Изборне комисије за избор часника САНУ. Представљање кандидата за часнике САНУ биће одржано на Конференцији чланова САНУ, која је предвиђена за 16. март.
На крају, председник САНУ је истакао „да гаји илузију да су избори важни не само за Академију, већ за наше целокупно друштво, као и да ће избор председника САНУ одредити и даље правце рада ове куће.“