Занимљиво је да се број особа које се изјашњавају као Срби смањио између два пописа – чак 222.688 особа мање се 2011. године изјаснило да су припадници српске нације у односу на 2001. годину. Предстојећи попис становништва, који треба да буде одржан на пролеће, даће нам одговор на питање колико је „осталих” међу нама.
Ако је судити према резултатима последњих пописа становништва, број Џедаја, Индијанаца, Марсоваца, Штрумфова, ванземаљаца, космополита, пацифиста, вилењака, пирата, рокера и мистика у Србији последњих деценија непрестано расте. Наиме, приликом последњег пописа становништва, одржаног 2011. године, скоро 82.000 особа је у рубрику „национална припадност” уписало припадност имагинарној нацији – највише је Џедаја (640) и Марсоваца (268), а међу нашим суграђанима има и оних који националност доживљавају као припадност омиљеном спортском клубу и изјашњавају се као „делије”, „гробари”, „радовци”...
Истовремено, у порасту је и број грађана који националну припадност разумеју као регионалну, а више од 30.000 људи су се приликом последњег пописа становништва изјаснили као Шумадинци, Војвођани, Сремци, Тимочани и Крајишници. Било је доста њих који су у рубрику „национална припадност” уписивали град у ком живе, то јест изјашњавали се као Београђани, Ужичани, Врањанци, Чачани, а међу њима има оних који су желели још директније да нагласе свој локалпатриотизам, па су себе представљали као Земунце, Дорћолце и Чубурце.
Занимљиво је да се број особа које се изјашњавају као Срби смањио између два пописа – чак 222.688 особа мање се 2011. године изјаснило да су припадници српске нације у односу на 2001. годину. Предстојећи попис становништва, који треба да буде одржан на пролеће, даће нам одговор на питање колико је „осталих” међу нама.
У Републичком заводу за статистику подсећају да грађани приликом пописа становништва имају право да се изјасне како се осећају, то јест да у рубрику „национална припадност” напишу шта желе, баш као што имају право да ову рубрику оставе празну. Одговори грађана који се нису јасно изјаснили о својој националној припадности на крају се класификују у четири рубрике – у рубрику „нису се изјаснили” спадају они који нису желели да дефинишу своју припадност некој нацији, рубрику „регионална припадност” попуњавају особе које националну припадност доживљавају као припадност некој географској регији (Војводини, Шумадији), у рубрици „непознато” налазе се грађани који су се, примера ради, изјаснили као ванземаљци, пацифисти и остале „егзотичне” категорије становништва, а у рубрици „остали” наведени су подаци о етничким групама у Србији које броје мање од 2.000 људи, као што су Цинцари, Чеси или Италијани, као и они грађани који су изразили двојаку националну припадност типа Србин-Македонац, Мађар-Југословен или Црногорац-Србин.
Да је на субјективни доживљај припадности некој нацији утицао и распад земље, сведочи и податак да од почетка грађанског рата у бившој Југославији континуирано расте број особа које нису желеле да се изјасне о националној припадности – тако је 1991. године свега 10.718 особа одбило да се изјасни којој нацији припада, да би 2001. године број неопредељних био скоро једанаест пута већи и износио 107.732. На последњем попису становништва чак 160.000 особа није желело да се изјасни о националној припадности, што у статистичком преводу значи да сваки 43. грађанин Србије нема осећај припадности било којој нацији. У порасту је и број оних којима је регионални идентитет снажнији од националног – тако се 1991. године свега 4.841 особа изјаснила као Шумадинац или Војвођанин, да би приликом последњег пописа чак 30.771 у рубрику „национална припадност” уписивао регионалну припадност. За три деценије дупло је повећан и број наших суграђана чија је национална припадност непозната, односно који се осећају као ванземаљци или Џедаји.
И последњи попис становништва у региону показао је да велики број грађана на територији земље која се некада простирала од Вардара па до Триглава више нема осећај припадности нацији. У Хрватској је, примера ради, око 100.000 грађана након последњег пописа сврстано у рубрику „остали” – највећи број одбио је да се изјасни о националној припадности, део је навео своју регионалну припадност (Загорци, Далматинци, Истрани), неки су се изјаснили као Југословени, а забележено је и неколико Ескима, Хотентота, Авара, пингвина и нојева. И резултати последњег пописа становништва у Босни и Херцеговини показали су да у овој држави живи чак 515 етничких група. Међу њима је и 76 Џедаја, 12 Клингонаца, 54 Ескима, 52 Индијанца и четири Енглезафрокарабиана, а шаролику етничку слику БиХ употпуњују и грађани који су се изјаснили као ванземаљци, Марсовци, свемирци, Абориџини и рокери. Поред њих, 18 грађана изјаснило се као „дијете”. Приликом последњег пописа становништва у Црној Гори 2011. године чак 30.000 грађана није желео да се изјасни о националној припадности.