Оштрији однос Европске уније (ЕУ) према Мађарској и Пољској, с одлагањем исплате средстава за опоравак после пандемије и претњама санкцијама због недавних законских промена које, могао би да продуби јаз између Истока и Запада у Унији иако, барем из Варшаве, постоје наговештаји промене, преноси Радио слободна Европа (РСЕ) писање светских медија.
ЕУ је почела да ускраћује средства Пољској и Мађарској, појачавајући битку око демократских стандарда која продубљује поделу Исток - Запад у Унији, пише Волстрит џурнал (The Wall Street Journal), указујући да је Брисел почео да користи новац за опоравак од пандемије у ескалацији културних ратова с владама оптуженим за назадовање демократије.
"ЕУ и већина влада на њеном западу забринути су због правних промена у Пољској и Мађарској, за које сматрају да нарушавају владавину права, слабе независност судства и крше људска права. Посебно су забринути због настојања Варшаве да потврди примат пољског закона над правом и судским одлукама Европске уније.ЕУ годинама води спорове с Пољском и Мађарском око питања као што су права хомосексуалаца, која су спорна тема у многим бившим комунистичким земљама. Kонзервативни гласачи и политичари у региону тврде да Брисел од њиховог приступања Унији 2004. све више користи своја овлашћења да наметне западноевропске друштвене вредности над локалним стандардима", пише овај лист, а преноси РСЕ.
"Одлуке Европске комисије у последњих десет дана о одлагању исплата Пољској и Мађарској, које су добијале највише новца из фондова ЕУ, обележиле су најагресивније потезе извршног тела ЕУ до сада. У јулу је Kомисија продужила рок до краја септембра за разматрање пријаве Мађарске за седам милијарди еура средства за опоравак од кризе изазване ковидом-19, а прошлог викенда је истекао рок да одобри скоро 40 милијарди еура помоћи Пољској, иако се разговори о томе настављају. Брисел је раније водио неуспешне битке око владавине права с Пољском и Мађарском, али је прошле године усвајањем плана опоравка од 750 милијарди евра, који је први пут финансиран заједничким дугом ЕУ, добио ново оруђе. Та средства су формално повезана с лабавим критеријима који треба да осигурају да се новац не изгуби услед корупције, с дискреционим правом Европске комисије за распоређивање новца. Европска главобоља око владавине права претвара се у озбиљну мигрену, истиче Политико, уз оцену да досадашњи напори Брисела – од правних поступака до претњи прекидом финансирања – нису успели да подстакну промену курса у Варшави и Будимпешти него су продубили постојећи јаз доводећи у неизвесност будуће односе две чланице.
"Један од начина којим би се криза могла решити је да Пољска и Мађарска, како истиче бриселски портал, одустану од неких контроверзних политика услед појачаног притиска Брисела или увођења значајних финансијских санкција.Слични наговештаји долазе из Варшаве која је дала назнаке да би могла променити став о спорном дисциплинском већу за судије.Ипак, додаје Политико, промена курса значила би губитак подршке гласачке базе за обе владе које се спремају за изборе у наредне две године.Ако би једна од две владе изгубила на изборима, то би могло довести до распада савеза Пољске и Мађарске и променити динамику у Савету ЕУ, где тренутно кроз право вета, једна влада штити другу од потенцијалних санкција", каже се у коментару тог медија.
Политико додаје да би Пољска и Мађарска могле изаћи из ЕУ, или би их барем друге државе чланице политички могле гурнути према излазу – чак и ако се шансе за било који од ових исхода тренутно чине малим, нарочито јер су обе владе имале велике користи од фондова ЕУ.
"Истраживања су више пута показала да грађани Мађарске и Пољске подржавају чланство у Унији. Само 39 одсто Пољака и 28 одсто Мађара верује да би њиховим земљама било боље изван ЕУ, показало је истраживање Еуробарометра прошле зиме. Док је пољска влада више пута нагласила да нема намеру да излази из ЕУ, у Мађарској су чланови владајуће странке Фидес премијера Виктора Орбана изразили помешано мишљење о чланству у ЕУ.Пољски премијер Матеуш Моравјецки каже да жели да се постигне нека врсту договора с ЕУ усред сукоба око начина на који је пољска влада настојала да дисциплинује судије и других промена у правосуђу, јавио је АП. Његови коментари, после сличних сугестија председника Анџеја Дуде последњих дана, чини се да, указује АП, припремају терен за неке промене у начину на који десничарска влада приступа ранијим изменама у правосудном систему, по којима је странка имала нова овлашћења над судовима и именовањем судија", преноси РСЕ писање портала "Политико".