Србија је на трећем месту у свету и неславном првом месту у региону по индексу песимизма. Чак три четвртине грађана очекује економске потешкоће у 2023. години, показује ново глобално истраживање међународне асоцијације „Галуп интернационал”.
Резултати истраживања, које је обухватило више од 35.000 испитаника из 35 земаља и територија широм света, показују да 64 одсто испитаних у Србији очекује лошију годину, петина мисли да се ситуација неће променити, а само 16 процената особа очекује да ће 2023. бити боља. Истовремено, 76 одсто испитаника страхује да ће ово бити година економских потешкоћа, а тек девет одсто наших суграђана сматра да ће нам донети економски просперитет. Слично је и у окружењу, а подаци показују да у песимизму предњаче грађани Босне и Херцеговине, а потом Бугарске и Северне Македоније.
Резултати „Галуповог” истраживања говоре да је у нашем европском комшилуку песимизам највиши у Пољској и Чешкој, а готово половина испитаних у свету верује да ће 2023. бити година економских потешкоћа, док само петина очекује економски просперитет у наредних 365 дана. Kада је реч о осећају личне среће, упркос економском песимизму, скоро 55 одсто светске популације себе описује срећном, а само 13 процената испитаника широм света каже да је несрећно. Земља са највишим индексом среће су Филипини, а најнижи индекс среће деле Турска и Молдавија, показало је Галупово истраживање. У Србији је индекс среће међу грађанима нижи од светског просека, а највише је оних који нису ни срећни ни несрећни.
За наше психологе, резултати „Галуповог” истраживања не представљају изненађење. Они подсећају да се ми већ три деценије суочавамо са озбиљним егзистенцијалним изазовима, а последње три године живимо са пандемијом вируса корона, која је имала и психолошку „цену”. Резултати великог истраживачког пројекта под називом „Cov2Soul.RS”, који су спровели стручњаци Филозофског факултета у Београду и Новом Саду у сарадњи са колегама из Института за ментално здравље и Института за социјалну медицину, сведоче да је број депресивних особа у Србији удвостручен у другој години пандемије, када се стање пореди са 2013. годином. Ни младе особе нису поштеђене пандемије, али и других негативних друштвених утицаја, па истраживања Уницефа о утицају пандемије сведочи да се скоро свакој петој младој особи погоршало ментално здравље у претходне две године.
– Свака трећа особа у Србији може се сматрати психички угроженом, а то нам говори истраживање „Ментално здравље у Србији: процена потреба, фактора ризика и баријера у добијању стручне подршке” које је реализовала организација „Мрежа психосоцијалне подршке” (ПИН). Подаци говоре и да сваки седми суграђанин живи са депресијом, око седам одсто има симптоме анксиозности, док је 1,6 одсто становништва у високом ризику од суицида. Додатно, око три процента наших суграђана извештава да су макар у животу једном били хоспитализовани због психичких тегоба, а свака дванаеста особа је у неком тренутку живота добила дијагнозу менталног поремећаја – наглашава психолог Петар Вуковић.
Др Тамара Џамоња Игњатовић, председница Друштва психолога Србије, подсећа да резултати најновијих епидемиолошких студија о менталном здрављу нације говоре да око 700.000 одраслих, односно 15 одсто становништва, испуњава критеријуме за неки психијатријски поремећај.
– Ако имамо у виду да се распрострањеност менталних поремећаја у европским земљама креће између десет и двадесет одсто, намеће се логичан закључак да ми нисмо „болеснији”. Међутим, степен угрожености менталног здравља у Србији је веома висок. То, једноставно речено, значи да ми нисмо срећни. Људи се осећају лоше, имају бројне проблеме са депресијом и анксиозношћу и треба им психолошка помоћ и подршка, коју не могу тако лако да добију – истиче председница Друштва психолога Србије.
Истраживање професора др Јанка Самарџића, специјалисте клиничке фармакологије и супспецијалисте за болести зависности на Медицинском факултету у Београду, показује да се Србија налази у европском врху по потрошњи анксиолитика, а пандемија короне довела је до додатног повећања употребе лекова за смирење – потрошња појединих лекова за смирење порасла је чак за четвртину у односу на 2019. годину, док је потрошња антидепресива повећана до десет одсто.